Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je osnovan.

Prema stanju u spisima, sporazum o priznanju krivičnog dela Kt 650/24 – Sk 92/24 od 12.06.2024. godine zaključen je između javnog tužioca Trećeg OJT u Beogradu, sa jedne strane i okrivljenog AA u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Nikole Mitića, sa druge strane. Predmet sporazuma je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg se protiv okrivljenog AA pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu vodi krivični postupak pod brojem K 496/24, koje krivično delo je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao (član 1. sporazuma) i kojim sporazumom su se javni tužilac i okrivljeni saglasili da Treći osnovni sud u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležan sud, okrivljenog na osnovu predmetnog sporazuma oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i osudi na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, u koju će mu biti uračunato vreme provedeno u pritvoru (član 2. sporazuma). Pored ovoga, javni tužilac i okrivljeni su se saglasili da sud okrivljenom izrekne meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara iz člana 84. Krivičnog zakonika (član 3. sporazuma).

Iz spisa takođe proizilazi da je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, koje je bilo predmet sporazuma o priznanju krivičnog dela, okrivljeni AA izvršio dana 25.02.2024. godine odnosno za vreme roka proveravanja, imajući u vidu da je isti ranije osuđivan i to presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 475/20 od 03.07.2020. godine, pravnosnažna 06.05.2021. godine kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i rokom proveravanja od 3 (tri) godine, kao i presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 607/21 od 13.07.2022. godine, koja je preinačena presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 739/22 od 20.10.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine sa rokom proveravanja u trajanju od 4 (četiri) godine.

Iz pobijanog rešenja proizilazi, da je sud predmetni sporazum o priznanju krivičnog dela odbio, nalazeći da nije ispunjen zakonom propisan uslov,odnosno da predložena kazna nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, jer prethodno izrečene pravnosnažne presude protiv okrivljenog nisu bile predmet razmatranja prilikom zaključenja sporazuma dana 12.06.2024. godine, primenom odredbe člana 67. Krivičnog zakonika i da se predloženom kaznom zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci sa uračunatim vremenom provedenim u pritvoru, u pogledu koje su stranke zaključile sporazum, shodno srodnosti učinjenih krivičnih dela, njihovom značaju i pobudi iz kojih su učinjena, ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja, primenom odredbe člana 42. Krivičnog zakonika.

Međutim, osnovano Vrhovni javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izloženo stanovište suda pogrešno i da je odbijanjem predmetnog sporazuma o priznanju krivičnog dela, iz razloga navedenih u pobijanom rešenju, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 317. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sud presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim, ako utvrdi da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum, predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Odredbom člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će sud rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da nije ispunjen jedan ili više uslova iz člana 317. stav 1. ovog Zakonika.

Odredbom člana 194 stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela nasilje u porodici, predviđenog tom zakonskom odredbom kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Odredbom člana 67. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će sud opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.

Iz svega napred iznetog, proizilazi da je predmetna kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, koja je u konkretnom slučaju predložena sporazumom, u skladu sa Krivičnim zakonikom, kao i da, imajući u vidu visinu predložene kazne zatvora za krivično delo koje je predmet sporazuma, nije postojala obaveza suda da opozove prethodno izrečene uslovne osude, shodno odredbi člana 67. stav 1. Krivičnog zakonika, dok u obrazloženju pobijanog rešenja nisu navedeni drugi razlozi zbog kojih kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera, u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum, nije predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom, pa su po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi propisani članom 317. stav 1. tačka 4) ZKP za prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Shodno tome, po oceni Vrhovnog suda, zanemarujući u potpunosti zakonsku odredbu iz člana 67. stav 1. Krivičnog zakonika, sud je pogrešno zaključio da predložena kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, nije u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika, pa je odbijanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela shodno članu 318. stav 1. tačka 2) ZKP, na štetu okrivljenog AA učinio povredu zakona na koju se ukazuje zahtevom, zbog čega je Vrhovni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio Trećem osnovnom sudu u Beogradu na dalje postupanje, imajući pri tome u vidu da u toku daljeg redovnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, nije isključena eventualna primena odredbe člana 313. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković