Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 1295/13 od 09.10.2013. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i okrivljenog G.V. lično i njegovog branioca i presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 2K-134/12 od 01.02.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. G.V., advokat J.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za oba krivična dela, jer su učinjena u nužnoj odbrani, ili tako što će okrivljenog, za delo učinjeno u odnosu na oštećenog D.M., oglasiti krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i izreći mu adekvatnu sankciju ili da prvostepenu i drugostepenu presudu ukine u celosti i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 2K 134/12 od 01.02.2013. godine shodno odredbi člana 488. stav 4. ZKP, i da branioca okrivljenog obavesti o danu i času održavanja sednice veća na kojoj će odlučivati o zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.V., advokata J.K., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud povredom objektivnog identiteta optužbe i presude prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP na štetu okrivljenog, kada je u izreku prvostepene presude, suprotno članu 420. stav 1. ZKP, uneo činjenice kojih nema u optužnici iz kojih proizilazi da je okrivljeni isprovocirao fizički sukob sa oštećenima i određene činjenice, na strani 2. od 38. do 51. reda i na strani 3. od 7. do 9. reda, koje okrivljenom optužnicom nisu stavljene na teret i kojima je bitno uticao na bitna obeležja predmetnih krivičnih dela i njihovu konkretizaciju, a da je istu povredu postupka učinio i drugostepeni sud suprotnim i neosnovanim zaključkom, na strani 3. stav prvi drugostepene presude, da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Izmene u činjeničnom opisu dela u prvostepenoj presudi u odnosu na činjenični osnov optužbe, na koje ukazuje branilac okrivljenog u zahtevu, ponavljajući istovetne navode žalbe koju je podneo protiv prvostepene presude, odnose se na bliži opis učešća okrivljenog (i ošt. D.M.) u delu predmetnog događaja koji je u optužnici naveden i opisan kao „prethodni verbalni i fizički sukob oštećenih i okrivljenog“ i na bliži opis okolnosti iz optužnice pod kojima je okrivljeni preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju, a saglasno činjeničnom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio u provedenom prvostepenom postupku.

Ocenjujući kao neosnovane žalbene navode branioca okrivljenog s prednjim u vezi, drugostepeni sud je, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno zaključio da nije povređen objektivni identitet optužbe i presude i da nije prekoračena optužba, unošenjem u izreku prvostepene presude detalja opisa dela o kojima je reč, koje ne sadrži optužnica, a koji se ne odnose na bitna obeležja krivičnih dela u pitanju i za taj zaključak je, na strani 3. stav prvi svoje presude, dao jasne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje, bez ponavljanja istih.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 2. ZKP, u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i pri tom, navodi da su radnje okrivljenog u odnosu na ošt. D.M. pogrešno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ, a da je jasno da se radi o osnovnom obliku krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ, ako ne o krivičnom delu iz člana 121. stav 5. u vezi sa stavom 1. KZ.

Radnje okrivljenog prema ošt. D.M., opisane u izreci i isto tako utvrđene u obrazloženju pravnosnažne presude, pravilno su pravno kvalifikovane kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ, čija zakonska obeležja proizilaze iz objektivnih činjenica koje se tiču zadavanja oštećenom dva udarca mesarskom satarom, kao sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, u predelu glave kao vitalnog dela tela i nanošenja istim oštećenom teške telesne povrede (preloma lobanjskih kostiju sa krvarenjem ispod meke moždanice) indirektno opasne po život i postojanja takvog psihičkog stanja i psihičkog odnosa okrivljenog prema delu koje podrazumeva postojanje svesti o preduzetoj radnji i mogućoj smrtnoj posledici iste i zabranjenosti dela i htenje takve radnje i posledice.

Drugo je pitanje, na koje ukazuje branilac okrivljenog u zahtevu, iznoseći tvrdnju da u radnjama okrivljenog stoje obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ ili istog dela učinjenog na mah iz stava 5. istog člana, da je kvalifikacija dela odnosno umišljaj okrivljenog u odnosu na radnje prema ošt. D.M. određen isključivo prema težini telesne povrede oštećenog, što je nejasno jer se radi o običnoj teškoj telesnoj povredi, da je neprihvatljivo s obzirom na okolnosti događaja da okrivljeni u odnosu na jednog oštećenog ima umišljaj usmeren na lišavanje života, a prema drugom oštećenom na nanošenje lake telesne povrede i da nije dokazano postojanje namere okrivljenog za lišenje života ošt. M. Time se osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi u pogledu subjektivnog obeležja dela, a zahtevom branioca osporava se i pravilnost i potpunost činjeničnog stanja u pogledu načina izvršenja dela (položaja okrivljenog i oštećenih prilikom zadavanja udaraca satarom) i drugih činjenica i okolnosti (težine povrede nanete okrivljenom od strane oštećenih i psihičkog stanja okrivljenog izazvanog napadom oštećenih) od značaja za ocenu navoda odbrane o postupanju okrivljenog u nužnoj odbrani.

Osim toga, zahtevom branioca okrivljenog ukazuje se da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, jer je presuda nejasna, nerazumljiva i protivrečna u pogledu odlučnih činjenica i ne sadrži razloge za pravnu kvalifikaciju dela iznetu u presudi. Na nedostatke u smislu nepostojanja, nejasnosti i protivrečnosti razloga u presudi, branilac u zahtevu ukazuje i u odnosu na drugostepenu presudu.

Međutim, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ne predstavljaju dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP), pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.V. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.