Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.A. – advokat P.S., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog M.A. osloboditi od optužbe za izvršenje krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog M.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog, zbog kojih je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, ne stiču obeležja predmetnog krivičnog dela. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da nužan element krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pored same radnje koja se ogleda u uvredi odnosno pretnji, predstavlja i posledica te radnje, i to u vidu otežanog vršenja poslova održavanja javnog reda i mira, odnosno obavljanja poslova bezbednosti, koja je u konkretnom slučaju izostala, obzirom da je službena radnja oštećenih policajaca već bila okončana u momentu kada je okrivljeni izvršio radnje opisane u izreci presude. Nadalje, u zahtevu se ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži precizan opis službene radnje koju su oštećeni obavljali kritičnom prilikom, kao ni način na koji su to činili, niti sadrži opis iz koga bi se precizno moglo utvrditi kada je službena radnja započeta, koliko je trajala, u čemu se sastojala i na koji način ih je okrivljeni ometao u tome, a zbog čega se u radnjama okrivljenog, prema stavu branioca, ne stiču bitni elementi krivičnog dela, zbog kojeg je oglašen krivim.

Izloženi navodi zahteva se, međutim, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni M.A. je kritičnom prilikom na ulazu broj 3 sportske hale Č. u Nišu, uvredama i pretnjama ometao ovlašćena službena lica – policijske službenike PU Niš u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira na taj način što je, nakon što je video da je policijski službenici preduzimaju službene radnje prema okrivljenom N.P. i stavljaju mu službene lisice, prišao policijskim službenicima – oštećenima I.R. i S.D. i uputio im reči „J... vam mater, pobiću vas, upaliću vas sve“, zbog čega su policijski službenici prema okrivljenom M.A. primenili mere i pomerili okrivljenog pored zida, nakon čega je okrivljeni ponovo oštećenima uputio reči „Pustite ga p., ajde vežite mene p. jedni, p. jedne“, a zatim i reči „Ne udaraj ga vezanog, m. jedan“, pokušavajući da se približi okrivljenom N.P. i oštećenima, u čemu je sprečen, a nakon čega je i priveden u PU Nišu do strane nadležnih policijskih službenika.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da ko uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavaljanju poslova bezbednosti ili odražavanja javnog reda i mira – kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno kojim radnjama je okrivljeni M.A. ometao ovlašćena službena lica – oštećene I.R. i S.D. u preduzimanju službene radnje prema okrivljenom N.P. (na taj način što je prišao oštećenima i uputio im reči i pretnje opisane u izreci), da izreka sadrži i opis službene radnje koju su okrivljeni obavljali kritičnom prilikom (lišenje slobode i stavljanje službenih lisica okrivljenom N.P.), te da je ova radnja bila u toku i da nije okončana u trenutku kada je okrivljeni M.A. prišao oštećenima i uputio im reči opisane u izreci, to po oceni ovoga suda u njegovim radnjama stoje svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim. Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.A., odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                             Nevenka Važić, s.r.