Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti i dopune zahteva branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva, branioca okrivljenog N.D., advokata M.B. su neosnovani.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. stav 3. ZKP-a. Odbrana smatra da „krivicom“ Osnovnog suda u Kruševcu radnje okrivljenog N.D. preduzete u Valjevu i Kruševcu, u razmaku od samo osam dana, nisu tretirane kao dve radnje jednog istog produženog dela, već je za protivpravne radnje preduzete 11.02.2009. godine vođen krivični postupak i doneta pravnosnažna presuda pred Osnovnim sudom u Valjevu K 609/09 od 24.08.2009. godine, a za protivpravne radnje preduzete 19.02.2009. godine vođen i pravnosnažno okončan krivični postupak presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 4767/10 od 24.01.2014. godine. Po stavu odbrane, napred iznete povrede zakona imale su za posledice: da postupajući sudovi na okrivljenog N.D. nisu mogli primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica; da su Osnovni sud u Kruševcu i Apelacioni sud u Kragujevcu osuđivanost okrivljenog pred Osnovnim sudom u Valjevu tretirali kao otežavajuću okolnost, prilikom odmeravanja krivične sankcije u predmetnom krivičnom postupku, te da je učinjena povreda načela „ne bis in idem“ propisanog odredbom člana 4. ZKP-a „jer bi vođenje novog postupka, u našem slučaju, pred sudom u Kruševcu, za delo koje bi ušlo u sastav produženog krivičnog dela, predstavljalo drastičan primer kršenja ove odredbe.“

Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, jer odlukom o krivičnoj sankciji nije povređen krivični zakon, a kako je ova povreda zakona neosnovano isticana u postupku po pravnom leku i kako Vrhovni kasacioni sud prihvata, kao pravilne, razloge date u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 748/14 od 22.05.2014. godine, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a, na njih upućuje.

O navodima u zahtevu branioca okrivljenog N.D., kojima se ukazuje na „posledice“ neprimenjivanja instituta produženog krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao s`obzirom na to da se istima ukazuje na institute koji bi se eventualno mogli primeniti, ali tek po primeni instituta produženog krivičnog dela, koji u predmetnom krivičnom postupku za koje je okrivljeni N.D. pravnosnažno osuđen nije primenjen.

Pored toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP-a, ali s`obzirom na to da članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a povreda iste odredbe nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud zahtev u ovom delu nije razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.