Na osnovu člana 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka – sudskog paušala plati iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.326/21 od 03.06.2021. godine, usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Dimitrija Ilića, presuda Višeg suda u Beogradu K br.407/2019 od 30.12.2020. godine, preinačena je samo u pogledu načina izdržavanja kazne zatvora u trajanju od jedne godine na koju je okrivljeni prvostepenom presudom osuđen zbog krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, tako što je na osnovu odredaba članova 45. stav 5. i 6. KZ određeno da se navedena kazna ima završiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, a u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno na zadržavanju i u pritvoru od 19.06.2019. godine do 26.07.2019. godine, s tim da okrivljeni AA ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju od šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dimitrije Ilić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da ukine drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Beogradu ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća, te da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažnih presuda odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, pre svega na nezakonitom pretresanju računara, obzirom da ni branilac, a ni okrivljeni, kao ni lica od koga je oduzet računar, nisu pozvani na pretresanje, dok su pretresanju prisustvovali samo profesionalni svedoci BB i VV, čija je nepristrasnost „unapred upitna“. Nadalje, prema navodima zahteva, pregled računara izvršen je 7 dana nakon pretresanja računara, na osnovu naredbe za pretresanje računara i to u formi izveštaja, pri čemu je pregledu računara prisustvovao samo svedok GG, a kao rezultat pregleda računara je na glavnom pretresu reprodukovan i video snimak, koji predstavlja „ključan dokaz tužilaštva“, iako je pribavljen protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ukoliko se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema odredbi člana 152. stav 3. ZKP, pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzimaju se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

Pri tome, specifičnost pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, jeste u tome da se može preduzeti samo na osnovu naredbe suda, te da prilikom pretresanja navedenih stvari organ postupka može imati pomoć stručnog lica. Nadalje, do pretresanja može da dođe i nakon privremenog oduzimanja uređaja ili opreme (član 147. stav 3. ZKP), ali ono može i da prethodi njihovom privremenom oduzimanju (član 153. ZKP).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je pretresanje računara u konkretnom slučaju, što se ne osporava ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, započeto dana 27.06.2019. godine na osnovu naredbe suda od 25.06.2019. godine, da je odredbom člana 152. stav 3. ZKP, propisano da se pretresanje može izvršiti uz pomoć stručnog lica, te da nije propisana obaveza suda da o pretresanju obaveste branioca i okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da pretresanje računara u konkretnom slučaju predstavlja nezakonit dokaz jer okrivljeni i branilac nisu obavešteni, već su pretresanju prisustvovali samo profesionalni svedoci.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističe da video snimak, kao rezultat pregleda računara koji je izvršen sedam dana nakon pretresanja računara i kom pregledu je prisutvovao samo svedok GG te koji je reprodukovan na glavnom pretresu, predstavlja nezakonit dokaz.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da izveštaj MUP-a od 04.07.2019. godine o pregledu računara sadrži zapravo izveštaj o rezultatima pretresa računara koji je započet dana 27.06.2019. godine, po naredbi Višeg suda u Beogradu od 25.06.2019. godine, saglasno članu 155. stav 2. ZKP, usled čega dokaz u vidu video snimka pribavljenog ovim pretresom, nije pribavljen na nezakonit način. Navodima da video snimak koji je reprodukovan na glavnom pretresu ima nedostatke i da ne ide hronološki ne ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da se ne navodi suprotno kojim odredbama ZKP je ovaj dokaz izveden, već se u suštini osporava verodostojnost snimka i ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja ne predstavlja razlog zbog kog se ovaj vanredni pravni lek može podneti preko branioca zbog povrede zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, u vezi sa istom bitnom povredom, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da su isprave koje su kao dokaz izvedene u toku postupka pribavljene u formi kopija, suprotno članu 139. ZKP, prema kome se kopije mogu pribaviti samo izuzetno, i to ukoliko je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, a prema stanju u spisima, iz službene beleške MUP UKP I Odeljenja od 15.06.2020. godine može se zaključiti da navedene isprave postoje u originalu. U zahtevu se ističe i da službena beleška MUP-a UKP I Odeljenja od 15.06.2020. godine ne obuhvata sve kopije isprava koje su izvedene na glavnom pretresu kao dokaz, već da izostaje izvod iz pravilnika o unutrašnjoj kontroli, ponuda „...“ broj ..., ali i fotografija na stranama 111-119.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP, propisano je da isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Tačni su navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je prvostepeni sud, u dokaznom postupku, izvršio uvid u kopije stranica sa interneta koje se u spisima predmeta nalaze na stranama 109/2 do 119/2, te u kopije stranica sa interneta koje je dostavila odbrana, što je protivno citiranoj zakonskoj odredbi.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi se i bez tog dokaza donela ista presuda. Dakle, presuda može opstati ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi bila doneta i bez tog nezakonitog dokaza.

Po oceni ovoga suda, pobijana pravnosnažna presuda nije zasnovana isključivo na kopijama stranica sa interneta koje se u spisima nalaze na stranama 109/2 do 119/2 i na kopijama stranica sa interneta koje je dostavila odbrana, već se zasniva na svim dokazima izvedenim u toku postupka (na iskazima svedoka DD, maloletnog ĐĐ, maloletnog EE, ŽŽ, VV, BB, GG, ZZ i II, te na osnovu odluke o tajnosti podataka u testovima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku 2018/2019 godinu, ugovora zaključenog između Ministarstva prosvete Republike Srbije kao naručioca posla i „...“ AD kao pružaoca usluge od 08.05.2019. godine, ugovora o radu zaključenog između AD „...“ i okrivljenog AA, kao i na osnovu izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica te forenzičkom pregledu lica mesta, nalaza i mišljenja Odeljenja za elektronski nadzor od 08.06.2020. godine, zapisnika o prisustvu veštačenju UKP Službe za specijalne istražne metode, Odeljenja za elektronski nadzor od 21.06.2019. godine, te izveštaju o pregledu računara od 04.07.2019. godine), a na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio radnje opisane u izreci pravnosnažne presude, te neovlašćeno učinio dostupnim tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno“ – testove završnog ispita iz matematike za školsku 2018/2019 godinu.

Kako je, dakle, pravnosnažna presuda zasnovana na svim napred navedenim dokazima, a ne isključivo na fotokopijama isprava, odnosno kopija stranica sa interneta koje je dostavila odbrana i kopija stranica sa interneta koje se u spisima predmeta nalaze na stranama 109/2 do 119/2, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dimitrija Ilića odbijen kao neosnovan i u ovom delu.

Izloženim navodima zahteva ukazuje se i da u konkretnom slučaju postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o glavnom pretresu kada su ispitani svedoci BB i VV, iz samog zapisnika o glavnom pretresu od 27.01.2021. godine. Kako se ovim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja ne predstavlja razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u razmatranje ovih navoda izloženih u zahtevu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                   Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić