Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 1276/17 od 22.05.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu, okrivljenog AA i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K. br. 57/14 od 26.04.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 1276/17 od 22.05.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Saša Knežević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, a pobijane presude ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak istog blaže kazniti.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. i 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Kneževića, je nedozvoljen.

Članom 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno saglasno članu 485. stav 4. ZKP.

Obrazlažući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su iskazi oštećenih lica, majke i sina, čiji se kredibilitet može dovesti u pitanje, nedosledni i kontradiktorni, zbog čega po braniocu postoji sumnja u njihovu verodostojnost, posebno što se radi o svedocima koji su zainteresovani da okrivljeni bude oglašen krivim i osuđen za predmetno krivično delo. Istaknutim navodima branilac okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu u pravnosnažnim presudama, a što nisu razlozi zbog kojih okrivljeni preko svog branioca saglasno članu 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Što se tiče povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je takođe dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva saglasno članu 485. stav 4. ZKP branilac okrivljenog istu ne obrazlaže, pa je nejasno u čemu se povreda zakona sastoji, zbog čega je i ovaj navod zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenio nedozvoljenim, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja saglasno članu 485. stav 4. ZKP nije povreda zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev, to je Vrhovni kasacioni sud i ovaj deo zahteva kao i deo zahteva u kome su samo formalno označene povrede zakona, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP i član 439. tačka 3) ZKP), a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza), odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić