Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Radivojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i održi sednicu veća uz pozivanje RJT i donese odluku kojom se pobijane presude ukidaju i predmet vraća na ponovni postupak i odluku, uz tačno naznačenje šta je prvostepeni sud dužan da uradi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi navodi da je sud izmenio činjenični opis iz optužnog akta i time povredio objektivni identitet optuženja. Istaknutu povredu zakona, sud je, prema navodima branioca, učinio tako što je iz činjeničnog opisa navedenog u optužnom aktu izostavio deo radnji okrivljenog.

Stoje navodi zahteva da je sud izvršio uređenje opisa radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na činjenični opis radnje iz optužnog predloga, izostavivši reči „...da bi ga okrivljeni optužio da mu krade drva naslonjena na spoljni zid garaže, a kada je oštećeni odgovorio da drva ne krade okrivljeni mu je zapretio rečima: „Ja ću da te pocepam“, nakon čega i ostvaruje pretnju...“.

Kako prekoračenje optužbe, u smislu člana 420. ZKP, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela opisanih u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa dela u izreci pobijane prvostepene presude, u odnosu na opis u optužnom aktu javnog tužioca Kt 189/17 od 05.03.2018. godine, Kto 19/18, nasuprot stavu branioca okrivljenog, nije prekoračena optužba na štetu okrivljenog.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela okrivljenog – „...zadavanje udaraca oštećenom pesnicama obe ruke po licu i nekoliko puta nogom po telu...pa nakon što je oštećeni pao na beton...nastavlja da ga udara po licu i telu usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede...“, navedena u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, sadržana je i u dispozitivu optužnog akta, tako da time što je prvostepeni sud, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu izvedenih dokaza, izmenio činjenični opis dela, izostavljanjem ostalih radnji okrivljenog, objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen, s obzirom na to da je okrivljeni oglašen krivim za manju kriminalnu aktivnost od one koja mu je optužbom bila stavljena na teret.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ostalim navodima zahteva branilac ističe povredu načela „in dubio pro reo“ propisanog članom 16. stav 5. ZKP, pa zatim ističući povredu člana 15. ZKP, osporava i nalaz i mišljenje sudskog veštaka, u delu koji se odnosi na mehanizam povređivanja, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i povredu člana 54. Krivičnog zakonika, polemišući sa ocenom olakšavajućih okolnosti, koje je sud našao na strani okrivljenog.

Navodima zahteva – da drugostepeni sud nije uzeo u obzir navode žalbe da je okrivljeni doživeo moždani udar, branilac ukazuje na povredu člana 460. ZKP.

Kako povrede članova 15., 16. stav 5., 440. i 460. ZKP i člana 54. Krivičnog zakonika, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić