Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1106/2024
25.09.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stevana Kosanovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju K 42/2023 od 13.02.2024. godine i Kv 73/2024 od 29.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.09.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stevana Kosanovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju K 42/2023 od 13.02.2024. godine i Kv 73/2024 od 29.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K 42/2023 od 13.02.2024.godine okrivljenom AA dosuđeni su troškovi krivičnog postupka u iznosu od 929.025,00 dinara, koji su isplaćeni na račun branioca Stevana Kosanovića.

Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju Kv 73/2024 od 29.03.2024. godine odbijene su kao neosnovana žalbe advokata Stevana Kosanovića, branioca okrivljenih AA i BB, te su rešenja Osnovnog suda u Bečeju K 42/2023 od 13.02.2024. godine i K 42/2023 od 19.02.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stevan Kosanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja i obaveže Osnovni sud u Bečeju da okrivljenom isplati traženi iznos troškova.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP branilac okrivljenog navodi da je sud povredio odredbu člana 9. stav 2. Advokatske tarife, kada je odbio zahtev u pogledu paušalnog iznosa naknade troškova za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge, a koji troškovi su propisani navedenom odredbom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 9. stav 2. Advokatske tarife („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023) je propisano da za obavljanje poslova advokatu pripada naknada troškova za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge prema plaćenim računima ili u paušalnom iznosu u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade za pojedinačni pravni posao.

Naime, postavljanjem alternativne dipozicije advokatima je omogućeno da ne moraju da dostavljaju dokaze o plaćenim računima za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge, ali da svakako moraju da opredele zbir procesnih radnji koje su iziskivale naknadu troškova za navedene usluge, tako da se pravni posao u konkretnom slučaju ima smatrati zbirom samo onih procesnih radnji koje iziskuju ovu vrstu usluga, a na koji iznos bi se obračunavala naknada u paušalnom iznosu.

Dakle, u konkretnom slučaju pravilno je postupio sud kada je odbio zahtev branioca za dosudu paušalnog iznosa propisanog odredbom člana 9. stav 2. Advokatske tarife, imajući u vidu da je tražen iznos od 2% od ukupnog iznosa nagrade za rad advokata, a ne 2% ukupne nagrade za pojedinačan pravni posao, pri čemu branilac nije ni označio za koje pravne poslove je imao navedene izdatke.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog osporava obračun suda za pojedine troškove, na koji način se osporava činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnim rešenjima, kao što osporava razloge suda vezano za naknadu troškova za podneske koje nije prihvatio, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navedene povrede nisu dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.