Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.P. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP su propisani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva, pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog je predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da je izreka pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu nerazumnjiva i da ne sadrži sve ono što je potrebno da izreka sadrži u smislu člana 438. stav 3. ZKP, te da je obrazloženje drugostepene presude kontradiktorno. Kako navedene povrede odredaba krivičnog postupka nisu propisane kao razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i to da je tokom postupka iz nalaza i mišljenja veštaka jasno utvrđeno da je preduzeće okrivljenog bilo aktivno i posle stavljanja menice u promet, odnosno da račun preduzeća nije bio u blokadi, te da su te činjenice bitne jer ukazuju da okrivljeni nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da je sud morao da obavi veštačenje preko veštaka finasijske struke kako bi nesumnjivo utvrdio da li je preduzeće okrivljenog imalo poslovne odnose sa drugim pravnim licima, a iz kojih odnosa bi preduzeće okrivljenog potraživalo određene iznose. Po nalaženju ovog suda, iznetim navodima branilac okrivljenog prvostepenu i drugostepenu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj pravni lek, to je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Imajući u vidu odredbu člana 71. stav 1. tačka 5) ZKP koja propisuje da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sledstveno tome ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.