Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1924/12 od 23.04.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i branioca okrivljenih G.K. i Đ.R. advokata S.S., a presuda Višeg suda u Šapcu K br.8/12 od 13.02.2012. godine je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda branilac osuđenog G.K., advokat M.T. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tač. 1, 2, 3. i člana 439. tačka 2. ZKP odnosno člana 368. stav 1. tačka 11. i člana 369. tač. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme donošenja pobijanih odluka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud oslobodi optuženog G.K. optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.K. je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Branilac osuđenog G.K. je u zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo, da prilikom veštačenja nije izvršena kvalitativna analiza ... oduzete od osuđenog, i da takvo veštačenje ne može biti dokaz na kome se može zasnivati presuda čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je fizičko-hemijsko veštačenje MSc analitičke hemije M.P., obavljeno na osnovu Naredbe istražnog sudije Višeg suda u Šapcu Ki br.143/11 od 07.11.2011. godine, koja je doneta u smislu člana 114. stav 1. ZKP, da je veštačenje obavljeno od strane stručnog lica, i da isto sadrži kvalitativnu analizu tri paketa suve biljne materije zelene boje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedeno veštačenje ... oduzete od osuđenog G.K. predstavlja dokaz koji je izveden u skladu sa zakonom, pa su suprotni navodi zahteva branioca osuđenog neosnovani.

Nadalje, branilac osuđenog G.K. je naveo da s obzirom da je na kesi i paketima sa ... pronađen samo DNK profil osuđenog Đ.R., da iz listinga telefonskih razgovora između osuđenih Đ.R. i G.K. proizlazi da oni uopšte nisu imali telefonsku komunikaciju, i da svešću osuđenog G.K. nije bilo obuhvaćeno bitno obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, u pobijanim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen je zakon koji se ne može primeniti, čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac osuđenog G.K. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama za koje je okrivljeni G.K. oglašen krivim stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac osuđenog G.K. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, ali budući da obrazloženje zahteva ne sadrži navode u čemu se navedena povreda zakona sastoji, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu te povrede.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.K. kao osnov podnošenja zahteva navedene su i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. i 3. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, međutim, budući da iste ne predstavljaju zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,                                                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.