Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud odlučujući o troškovima postupka, nakon obustave krivičnog postupka zbog odustanka oštećenog kao tužioca od krivičnog gonjenja okrivljene, primenio odredbu člana 265. stav 4. ZKP, koja se odnosi samo na situacije kada je krivični postupak vođen po predlogu za gonjenje, koji je podnet od strane oštećenog, a što u konkretnom nije slučaj, budući da je ovaj krivični postupak vođen po optužnom aktu koji je podneo oštećeni kao tužilac. U vezi toga, branilac smatra da je sud morao primeniti odredbu člana 265. stav 1. ZKP, kojom je predviđeno da u takvoj situaciji, troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda. Takođe, u pogledu prava okrivljene na naknadu troškova krivičnog postupka, prema navodima zahteva, bez uticaja je sporazum koji je ista zaključila sa oštećenim kao tužiocem, jer se članom 4. tog sporazuma, okrivljena izjasnila da neće tražiti troškove krivičnog postupka od oštećenog, i tim sporazumom se regulišu isključivo odnosi između oštećenog kao tužioca i okrivljene.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 265. stav 4. ZKP propisano je da oštećeni koji je odustao od predloga za gonjenje, snosiće troškove krivičnog postupka ako okrivljeni nije izjavio da će ih sam snositi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je krivični postupak protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. KZ i krivičnog dela izdavanje i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 1. KZ, vođen po zahtevu oštećenog kao tužioca Proizvodnog trgovinskog preduzeća „BB“ DOO iz ..., nakon odbačaja krivične prijave Osnovnog javnog tužioca u Vrnjačkoj Banji, te da je u toku postupka, oštećeni kao tužilac, podneskom od 04.01.2017. godine, obavestio sud da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja okrivljene, i uz to dostavio sporazum o regulisanju međusobnih odnosa od 16.12.2016. godine, po kom sporazumu se između ostalog, okrivljena AA, članom 4. istog, obavezala da nakon obustave krivičnog postupka, neće potraživati od oštećenog kao tužioca troškove krivičnog postupka koje je u tom postupku imala, odnosno da će ista sama snositi troškove krivičnog postupka shodno članu 265. stav 4. ZKP. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu 26K 406/15 od 06.01.2017. godine, obustavljen krivični postupak protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela iz člana 208. stav 3. KZ i krivičnog dela iz člana 228. stav 3. u vezi stava 1. KZ, po optužnici oštećenog kao tužioca, usled odustanka oštećenog kao tužioca od daljeg krivičnog gonjenja, te da je nakon toga, okrivljena dana 29.03.2017. godine, podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koje je imala na ime nužnih izdataka i nagrade branioca.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako se odreba člana 265. stav 4. ZKP odnosi na krivična dela koje se gone po predlogu oštećenog i njome reguliše procesni položaj oštećenog u pogledu troškova krivičnog postupka u situaciji kada isti odustane od predloga za gonjenje - po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, kada odredbama ZKP nije regulisan procesni položaj oštećenog kao tužioca u pogledu troškova krivičnog postupka u situaciji kada isti odustane od krivičnog gonjenja okrivljenog - nižestepeni sud je odlučujući o troškovima postupka, pravilno primenio zakon, kada se analogno pozvao na odredbu člana 265. stav 4. ZKP, naročito ako se ima u vidu da je krivični postupak protiv okrivljene vođen po zahtevu ovlašćenog tužioca, tj. oštećenog kao tužioca, kao i da se okrivljena lično obavezala članom 4. sporazuma zaključenog sa oštećenim kao tužiocem, da od istog neće potraživati troškove koje je u tom postupku imala, te da će sama snositi troškove krivičnog postupka, pozivajući se upravo na član 265. stav 4. ZKP.

Zbog navedenog, neosnovano branilac okrivljene, ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Za Predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić