Protiv navedenih presuda (u delu u kojem su iste postale pravnosnažne) zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenih D.S. i D.L., advokat M.S., u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da pokojni Ž.L. se u kritičnoj situaciji nije pridržavao određenih pravila ponašanja jer je njegovo ponašanje bilo neuobičajeno i po svojoj prirodi takvo da se ne može pripisati dužnosti okrivljenih da postupaju tako oprezno da ne bi naneli štetu pokojnom Ž.L., koji je grubo kršio pravila ponašanja. Branilac smatra da kako sudovi nisu uspeli da odgovore na pitanje odakle pokojni L. između zadnjih strana teretnih vozila, to se u konkretnom slučaju desio nepredvidiv slučaj, jer okrivljeni nisu mogli da predvide nastupanje društveno opasne posledice.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih daje sopstvenu ocenu kritičnog događaja i izvodi činjenični zaključak drugačiji od onog datog u pobijanim presudama, a da se u konkretnom slučaju radi o nepredvidivom slučaju, odnosno osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, što nije razlog predviđen članom 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku okrivljenog D.L., koje je zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a što je utvrđeno presudom Apelacionog suda u Kragujevcu R4 K 13/14 od 28.08.2014. godine. Branilac smatra da zbog nerazumno dugog trajanja predmetnog postupka, isti nije okončan pre navršene dvadesetjedne godine života okrivljenih, zbog čega u konkretnom slučaju nije mogao da se primeni Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i okrivljenima eventualno izrekne umesto kazne zatvora neka od vaspitnih mera.

Kako branilac uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom D.L. u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u konkretnom slučaju pravo na pravično suđenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.