Oštećeni je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.55/24 od 05.04.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Obrenovića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.181/22 od 03.11.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dejan Obrenović, zbog povrede zakona i povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, ne navodeći konkretno o kojim se povredama radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, obzirom da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio uvid u „skrinšot“ sa aplikacije „viber“ na kojoj se nalazi profilna slika okrivljenog, koja je povezana sa brojem telefona 066/..., a koji dokaz je sačinio lično oštećeni BB i priložio tužilaštvu bez naredbe suda. Prema stavu branioca, navedeni dokaz pribavljen je suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, jer je mobilni telefon u smislu ove odredbe uređaj za automatsku obradu podataka koji se može pretresati samo na osnovu naredbe suda, koje u konkretnom slučaju nije doneta.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu, pored ostalog, izvršio uvid u pisane dokaze, pa i u sporni „skrinšot“ sa aplikacije „viber“, i iz ovog dokaza utvrdio da se na istoj nalazi profilna slika okrivljenog i da je povezana sa brojem telefona 066/..., čiji je korisnik okrivljeni, a što je oštećeni prezentovao službi Telekoma Srbija, te dostavio Policijskog upravi Kruševac i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, prilikom sačinjavanja krivične prijave protiv okrivljenog. Po oceni Vrhovnog suda uvid u „skrinšot“ predstavlja uvid u isprave, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom, te za koju dokaznu radnju nije potrebno ispunjenje uslova propisanih odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Naime, u konkretnom slučaju nije vršen pretres mobilnog telefona okrivljenog, već se radi o podacima dobijenim sa mobilnog telefona oštećenog, koje je on u cilju zaštite svojih interesa sam pokazao ovlašćenim službenim licama PU Kruševac i OJT Kruševac, te kojim je potkrepio svoje tvrdnje u vezi sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela, i koji predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose. Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog suda, skrinšotovi i SMS poruke poziva upućenih oštećenom od strane okrivljenog u smislu člana 2. stav 1. tačka 26. ZKP, kojim je bliže određen pojam isprave, mogu se smatrati ispravom, i kao takvi se mogu koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Pored toga, po oceni ovoga suda, „skrinšot“ koji je oštećeni dostavio predstavlja sastavni deo iskaza oštećenog, koji je upravo iskazom na glavnom pretresu potvrdio autentičnost istih, a zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na nezakonitost ovog dokaza, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da predmetno krivično delo predstavlja delo malog značaja, odnosno da nije krivično delo u smislu odredbe člana 18. KZ, obzirom na „veoma nizak stepen krivice okrivljenog i činjenicu da su štetne posledice potpuno odsutne, odnosno neznatne“.

Odredbom člana 18. stav 2. KZ, propisano je da je delo malog značaja, ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne, i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2. u vezi člana 61. KZ, dakle da je izvršio više krivično-pravnih radnji proganjanja u odnosu na oštećenog, to se po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju ne može govoriti o „niskom“ stepenu krivice okrivljenog, a što predstavlja jedan od uslova za primenu člana 18. KZ. Iz navedenih razloga, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da oštećeni nije izričito izjavio da je predmetna komunikacija sa okrivlj enim protivna njegovoj volji, da je iskaz oštećenog kontradiktoran, nepouzdan i neuverljiv, i polemiše se sa iskazima saslušanih svedoka u toku postupka, pa kako ova povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odlukao kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković