U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stefana Blagojevića i dr, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Blagojevića - advokata Nemanje Govedarice, advokata Dejana Dobrosavljevića, advokata Dušana Todorovića i advokata Marije Janković i branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 671/18 od 13.06.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1150/23 od 20.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2024. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 671/18 od 13.06.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1150/23 od 20.02.2024. godine i to branilaca okrivljenog Stefana Blagojevića - advokata Nemanje Govedarice, advokata Dejana Dobrosavljevića, advokata Dušana Todorovića i advokata Marije Janković i branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice i u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 671/18 od 13.06.2023. godine, oglašeni su krivim:

-okrivljeni Stefan Blagojević zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina i uzete su mu kao utvrđene kazne zatvora: u trajanju od 6 godina po presudi Višeg suda u Beogradu K.1112/11 od 06.11.2013. godine i u trajanju od 1 godine i 4 meseca po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 340/21 od 28.01.2022. godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.08.2011. godine do 03.12.2012. godine i od 15.12.2015. godine do 13.06.2023. godine, -okrivljeni Predrag Ratković zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, zbog izvršenja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.12.2015. godine do 13.06.2013. godine i na meri zabrana napuštanja stana od 13.06.2023. godine pa nadalje i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenih i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1150/23 od 20.02.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog Stefana Blagojevića, branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice i branilaca okrivljenog Stefana Blagojevića – advokata Miljane Perendije i advokata Dejana Dobrosavljevića i presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 671/18 od 13.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP branioci i to:

- okrivljenog Stefana Blagojevića - advokat Nemanja Govedarica, advokat Dejan Dobrosavljević, advokat Dušan Todorović i advokat Marija Janković,

- okrivljenog Predraga Ratkovića – advokat Nemanja Govedarica,

sa predlogom identične sadržine da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i utvrdi postojanje povreda zakona i donese oslobađajuću presudu ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, a nakon ocena navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Blagojevića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede zakona člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, svi branioci, kako okrivljenog Stefana Blagojevića, tako i okrivljenog Predraga Ratkovića kao nezakonit dokaz označavaju službenu belešku dežurne službe. Nezakonitost navedenog dokaza branioci obrazlažu na identičan način navodima da označena službena beleška nije mogla biti korišćena kao dokaz u postupku, jer je u pitanju dokaz koji sam po sebi predstavlja nezakonit dokaz i to neposredno nezakonit dokaz, jer je se radi o institutu obaveštenja i izjava građana prikupljenih u pretkrivičnom postupku i neformalnim radnjama na osnovu kojih policijski služenici zasnivaju svoja saznanja o krivičnom delu i učiniocu. Neformalne radnje u vidu zapisnika, obaveštenja, beleški imaju značaj samo za rasvetljavanje spornih činjenica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da se pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih dokaza, zasnivaju i na službenoj belešci dežurne službe Komandno- operativnog centra PUB, u kojoj je navedeno da je 09.12.2015. godine u 18,30 časova na telefon sistema 192 sa broja telefona 011/... (koji se ne nalazi u bazi podataka) pozvalo NN muško lice koje nije htelo da se predstavi i reklo da je videlo registarske oznake BG ... na vozilu kojim se maskirani mladić udaljio sa lica mesta u ... gde se dogodilo ubistvo jutros i da nije siguran, ali misli da je u pitanju teget golf novi model, nakon čega je vezu i prekinuo. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao i na navedenoj službenoj belešci, a kako je to konstatovano na strani 13 stav dva iste.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku.

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, dok je stavom 2. istog člana propisano da isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vršenju javnog ovlašćenja koje mu je povereno zakonom, dokazuje verodostojnost onoga što je u njoj sadržano.

Odredbom člana 288. stav 1. ZKP je propisano da policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, dok je stavom 5. istog člana propisano da će se službena beleška o datom obaveštenju pročitati građaninu koji je obaveštenje dao, a on može staviti primedbe koje je policija dužna da unese u službenu belešku.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i sadržinu navedene službene beleške, koju su sačinili policijski službenici, proizilazi zaključak da službena beleška ne ispunjava uslove da bi se smatrala obaveštenjem prikupljenim od građana sačinjenim u smislu odredbe člana 288. ZKP, već se radi o belešci o izvršenim službenim radnjama, koja je sastavljena za interne potrebe policijskih službenika tokom vođenja postupka u vezi sa pronalaženjem izvršilaca krivičnog dela i kao takva ne predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz činjenice koja ima značaj za pravne odnose, a po svojoj sadržini se ne može smatrati zapisnikom – beleškom o radnji saslušavanja građana ili ispitivanja u svojstvu svedoka i ne predstavlja ispravu u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP i kao takva se ne može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Imajući u vidu da je navedena službena beleška bila predmet ocene suda, te da je prvostepeni sud u obrazloženju doveo istu u vezu sa ostalim izvedenim dokazima, stoje navodi zahteva branilaca okrivljenih da je sud cenio sporni dokaz i svoj zaključak potkrepio dokazom na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na službenoj belešci, već su činjenice vezane za krivična dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim utvrđene na osnovu drugih izvedenih dokaza u toku postupka, i to kako iskaza saslušanih svedoka AA, BB, VV,... sudskih veštaka medicinske struke, balističke struke..., tako i pisanih dokaza u spisima predmeta: izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta od 09.12.2015. godine, zapisnika o uviđaju od 09.12.2015. godine, obavljenih veštačenja (sudsko- balističko, sudsko-medicinsko,...), nalaza i mišljenja Biološkog fakulteta od 04.03.2016. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima, fotodokumentacije, snimaka sa video kamera, obdukcionog zapisnika...

Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na službenoj belešci i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze u zakonito sprovedenom postupku i ocenjene pojedinačno u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branioci okrivljenih ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Blagojevića i branioca okrivljenog Predraga Ratkovića – advokata Nemanje Govedarice, kojima se na identičan način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Predraga Ratkovića – advokat Nemanja Govedarica u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da radnja izvršenja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave propisane u tački 5) u okviru člana 356. stav 1. KZ obuhvata pravljenje isprave neovlašćenom upotrebom pravog pečata ili znaka, odnosno da objektivni element ovog krivičnog dela opisan u tački 5) podrazumeva da lice načini ispravu kako bi ovo krivično delo postojalo, a da se u izreci prvostepene presude nigde ne navodi da je okrivljeni „načinio ispravu“ što je bitan element krivičnog dela iz člana 356. stav 1. tačka 5) KZ. Po stavu odbrane, radnja koju je okrivljeni preduzeo –„ montiranje na drugo vozilo“, se ni u kom slučaju ne može tretirati kao radnja „pravljenje isprave“.

Takođe, odbrana smatra da je pravnosnažnim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u izreci prvostepene presude okrivljeni Predrag Ratković oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koje krivično delo nije propisano Krivičnim zakonikom, na koji način je prvostepeni sud okrivljenog Predraga Ratkovića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 356. podvodeći ga pod nepostojeći „stav 5.“ KZ i na taj način osudio okrivljenog na nepostojeće krivično delo. Kako je prvostepeni sud radnje okrivljenog Predraga Ratkovića kvalifikovao kao krivično delo iz člana 356. pod izmišljenim stavom 5. KZ, a što je potvrđeno presudom Apelacionog suda u Beogradu, te nije naveo oblik krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz tačke 1) do 5), time je primenio zakon koji se ne može primeniti, a što predstavlja povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koji stav je iznet i u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 323/20 od 08.10.2020. godine.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni Predrag Ratković u vreme i na mestu bliže opisanom u stavu jedan izreke u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan njegove zabranjenosti, neovlašćeno upotrebio pravi znak – registarsku tablicu BG .. na taj način što je istu najpre u noći između 08./09.12.2015. godine demontirao sa putničkog vozila marke „VW“ model „Golf 4“, vlasništvo GG, a iste zatim montirao na drugo vozilo „VW“ model „Golf 4“ tamno plave metalik boje koje je prethodno obio, nakon čega je upravljao u javnom saobraćaju navedenim vozilom.

Odredbom člana 355. stav 1) KZ propisano je da će se zatvorom do tri godine kazniti ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, a stavom 2) istog člana, da će se ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Prema odredbi člana 356. tačka 5) ZKP ko ispravu načini na taj način što neovlašćeno upotrebi pravi pečat ili znak, smatraće se da čini delo falsifikovanja isprave i kazniće se po članu 355. ovog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni Predrag Ratković preduzeo, sadrže objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Ratkovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani, jer je „pravljenje isprave“ opisano u izreci prvostepene presude, kada je navedeno da je okrivljeni sa jednog vozila demontirao registarske tablice i stavio iste na drugo vozilo kojem te tablice i ne pripadaju, a zatim takvo vozilo koristio u saobraćaju.

Pri tome, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u izreci presude krivičnopravne radnje okrivljenog pravilno kvalifikovao kao krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave, a činjenica da je umesto „tačka 5.“ označio „stav 5.“ člana 356. KZ, nije od uticaja na postojanje povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, imajući u vidu da se, u konkretnom slučaju, radi o očiglednoj omašci u kucanju. Ovo posebno imajući u vidu da se može, kako iz radnji okrivljenog Predraga Ratkovića opisanih u izreci, a tako i iz same pravne kvalifikacije date u istoj, sa sigurnošću utvrditi koje je krivično delo u pitanju, te su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog Predraga Ratkobića kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, takođe, ocenjeni kao neosnovani.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 323/2020 od 08.10.2020. godine, na koju se branilac u podnetom zahtevu poziva, nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom postupku imajući u vidu činjenicu da se ne radi o istoj krivičnoprocesnoj situaciji, jer u predmetu Kzz 323/2020 nije naveden oblik krivičnog dela propisan tačkama od 1 do 5 i to u situaciji kada član 238. stav 1. KZ ukazuje da će se kazniti odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja ukoliko preduzme neku od alternativno propisanih radnji iz stava 1. tačka 1), 2), 3), 4) i 5) KZ, a što ovde nije slučaj.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su nedozvoljeni.

Naime, branioci okrivljenog Stefana Blagojevića, kao i branilac okrivljenog Predraga Ratkovića u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numerišu i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Navedenu povredu obrazlažu navodima da sud nije pravilno cenio otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, te da je za obojicu okrivljenih kao otežavajuće okolnosti uzeta njihova ranija osuđivanost, jer je iz izveštaja iz KE utvrđeno da su obojica osuđivani, a posebno Stefan Blagojević, dok je od olakšavajućih okolnosti kod okrivljenog Predraga Ratkovića sud cenio porodične prilike, jer je zasnovao vanbračnu zajednicu i otac je dva maloletna deteta, kao i njegovo zdravstveno stanje, jer mu je oštećen sluh od ranjavanja na ratištu, kao i zdravstveno stanje deteta koje je dokumentovano, a kod okrivljenog Stefana Blagojevića je uzeta okolnost da je u vreme izvršenja krivčinog dela bio mlad – 25 godina.

Na ovaj način, iako se branioci okrivljenih formalno pozivaju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, jer smatraju da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja. Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branioci okrivljenog Stefana Blagojevića kao i branilac okrivljenog Predraga Ratkovića u zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu i obrazlažu i povredu zakona iz člana 15. stav 4. ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Predraga Ratkovića – advokat Nemanja Govedarica ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iznoseći sopstveno viđenje odlučnih činjenica vezanih za raniju osuđivanost, odnosno neosuđivanost okrivljenog, suprotno oceni, činjeničnim zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama i to navodima da je u odnosu na osude i kazne koje su okrivljenom Predragu Ratkoviću ranije izrečene nastupila zakonska rehabilitacija, a kako to branilac detaljnije obrazlaže na strani 8 i 9 zahteva citirajući između ostalog i odredbu člana 98. stav 2. tačka 3) KZ, a za koju smatra da je bilo neophodno je primeniti.

Pored iznetog, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP osporavajući činjenične zaključke suda vezane za postojanje krivice okrivljenih, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to pre svega iskaza svedoka i veštaka.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. i člana 15. stav 4. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković