Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1227/18 od 30.05.2019. godine, između ostalih, žalba okrivljenog Miloša Vulića i njegovog branioca odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Vulića, advokat Đorđe Trifunović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi optužbe, a da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje prvostepene presude odloži, odnosno prekine ako bude započeto.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Vulića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miloša Vulića u svom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na iskazu dva svedoka – policajaca AA i BB u tužilačkoj istrazi koji su dati bez prisustva branioca (u toku je bio štrajk advokata) i bez prisustva okrivljenog koji je izričito tražio da prisustvuje tom ispitivanju, pa se na tim dokazima u smislu člana 16. stav 1. ZKP ne može zasnivati presuda u krivičnom postupku, a iz razloga što su navedeni iskazi dati suprotno odredbama člana 95. stav 4. ZKP i 93. stav 1. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci AA i BB dana 18.02.2015. godine dali iskaze u svojstvu svedoka u toku istrage pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, ali i da su oba svedoka saslušana na glavnom pretresu u prisustvu okrivljenog Miloša Vulića i njegovog branioca dana 18.01.2016. godine, kao i na glavnom pretresu dana 29.05.2018. godine, da su im prethodno dati iskazi pročitani u odnosu na razlike u tim iskazima, da su svedoci ostali pri tim iskazima i da su na glavnom pretresu, 29.05.2018. godine odgovarajući na pitanja branilaca precizirali te iskaze.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijane presude se zasnivaju na iskazima svedoka policajaca AA i BB koje su ovi svedoci dali na glavnim pretresima dana 18.01.2016. godine i 29.05.2018. godine, a ne na onima koji su dali u toku istage pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Vulića, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Miloša Vulića navodi i da su pobijane presude u odnosu na tačku 2. izreke prvostepene presude kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim donete uz povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na taj način što se u radnjama ovog okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela u pitanju, jer je otpor Miloša Vulića kritičnom prilikom bio refleksnog karaktera, a radnje policajaca se ne mogu podvesti pod hvatanje učinioca krivičnog dela, jer se okrivljeni nije skrivao ili bežao, pa je na strani okrivljenog izostao umišljaj, zbog čega je njegove radnje trebalo kvalifikovati kao krivično delo iz člana 323. stav 6. KZ ili člana 23. stav 2. Zakona o javnom redu i miru.

Odredbom člana 322. stav 1. KZ propisano je da ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje kazniće se zatvorom od tri meseca ili tri godine, stavom 2. istog člana propisano je da, ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac uvredi ili zlostavi službeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da ko delo iz stava 1. i 2. ovog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Iz izreke presude Višeg suda u Beogradu K br.258/17 od 28.06.2018.godine pod tačkom 2. proizilazi da je okrivljeni Miloš Vulić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanja službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 30. KZ, jer je u vreme, na način i na mestu bliže opisanim pod tačkom 2. izreke te presude, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, pokušao da silom spreči službena lica policijske službenike, oštećene BB i AA u vršenju poslova javne bezbednosti – službene radnje koje su preduzimali u okviru svojih ovlašćenja – hvatanja učinioca krivičnog dela, na taj način što su prilikom lišenja slobode okrivljenog policijski službenici blokirali putničko vozilo kojim je upravljao okrivljeni, uključili rotaciona svetla, nakon čega je oštećeni BB prišao vozilu okrivljenog, sa suvozačeve strane pokazao službenu značku, koju je držao u levoj ruci, a u desnoj ruci je držao službeno oružje, naredio mu da ugasi motor i izađe iz vozila, a u trenutku kada je otvorio suvozačeva vrata, okrivljeni ga je udario po rukama govoreći „šta je bre, šta hoćeš od mene“, dok je oštećeni AA prišao okrivljenom sa vozačeve strane, sa vidno istaknutom službenom legitimacijom za pojasom, otvorio vrata automobila i više puta ponovio „Policija, ruke gore“, nakon čega ga je okrivljeni gurnuo, a za to vreme je oštećeni BB ušao u vozilo, te su zajednički okrivljenog izvukli iz automobila i prislonili ga na automobil kako bi mu stavili lisice, pri čemu je okrivljeni sve vreme pružao aktivni otpor otimajući se pokretima tela u levo i desno i vređao iz rečima „Šta hoćete, j...m vam majku“, i na taj način zajedno sa sobom oborio obojicu oštećenih na kolovoz ulice, kojom prilikom su oštećeni zadobili lake telesne povrede, a da je delo započeto i nije dovršeno, jer su policijski služenici uspeli da okrivljenom stave lisice i liše ga slobode, pri čemu je bio svestan svoga dela, čije izvršenje je hteo i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i da im može naneti lake telesne povrede, na šta je i pristao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog Miloša Vulića opisanim u tački 2. izreke prvostepene presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 30. KZ – da je okrivljeni bio u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, da je bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti i da je na to pristao, da je hteo izvršenje krivičnog dela tako što je pokušao da silom spreči službena lica policijske službenike u vršenju poslova javne bezbednosti – službene radnje koje su preduzimali u okviru svojih ovlašćenja – hvatanja učinioca krivičnog dela, da je policajca udario po rukama, govoreći „šta je bre, šta hoćeš od mene“, iako mu je policajac pokazao službenu značku koju je držao u levoj ruci, a službenoj oružje u desnoj i naredio mu da ugasi motor i izađe iz vozila, da je drugog policajca gurnuo nakon što mu je ovaj prišao sa vidno istaknutom službenom legitimacijom, otvorio vrata i više puta ponovio „policija, ruke gore“, da je sve vreme pružao aktivni otpor otimajući se pokretima tela u levo i desno, kada su policajci okrivljenog izvukli iz vozila i prislonili ga na automobil, kako bi mu stavili lisice, da je govorio uvredljive reči i da je tom prilikom oborio obojicu policajaca na kolovoz ulice kojom prilikom su policajci zadobili lake telesne povrede, ali da su mu policajci stavili lisice i lišili ga slobode, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Vulića kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Vulića kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, obzirom da navedeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić