Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 408/24 od 04.06.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Ivana Radosavljevića, advokata Miroslava Todorovića i presuda Višeg suda u Beogradu 10. K. br. 287/22 od 25.12.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ivana Radosavljevića, advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se navedene presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, a nezakonitost tih dokaza se ogleda u činjenici da je pretres stana obavljen bez poziva i prisustva branioca, da na zapisniku nema potpisa okrivljenog ispod navoda da ne zahteva branioca, niti je zapisnik okrivljeni potpisao na svakoj strani, već je samo potpisao poslednju stranu, a osim toga branilac ukazuje i na činjenicu da okrivljeni nije držalac stana, već njegova majka kojoj je trebalo uručiti naredbu o pretresu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd, UKP četvrto odeljenje od 09.05.2022. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd, UKP četvrto odeljenje od 09.05.2022. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 13,45 do 15,00 časova, izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija držaoca stana Ivana Radosavljevića na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu KPP. Pov. br. 745/22 od 09.05.2022. godine. Pre početka pretresanja stana, Ivan Radosavljević je poučen da ima pravo da uzme advokata odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo isti nije zahtevao, što je konstatovano na zapisniku. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka, koji su prema konstataciji na zapisniku poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PU za Grad Beograd kao i Ivana Radosavljevića potpisali zapisnik, na kome nisu konstatovane bilo kakve primedbe.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je pretresanja stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 09.05.2022. godine koji je sastavljen na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu KPP. Pov. br. 745/22 od 09.05.2022. godine i koja je uručena Ivanu Radosavljeviću pre početka pretresanja, koji je, a što proizilazi iz spisa predmeta, držalac stana, zakonit dokaz na kome se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postpuku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 09.05.2022. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokaz – potvrda o oduzetim predmetima od istog datuma, koja je proistekla iz istog, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Osim toga odredbe kojima se reguliše pretresanje stana ne predviđaju obaveznu odbranu okrivljenog, pa neprisustvovanje advokata sprovođenju ove dokazne radnje nije od uticaja na njenu zakonitost. Iz spisa predmeta proizilazi da su nakon izvršenog pretresa stana i drugih prostorija ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova donela rešenje o zadržavanju okrivljenog Ivana Radosavljevića do 48 sati, kada mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Asmir Inajetović. Dakle,branilac po službenoj dužnosti okrivljenom je postavljen odmah nakon što je zadržan, shodno članu 74. stav 1. tačka 3) ZKP pa su i u ovom delu navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je nezakonitim radnjama postupajućih inspektora, prilikom preduzimanja dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija povređeno pravo okrivljenog na pravično suđenje u razumnom roku, zagarantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 5. Konvencije o ljudskim pravima o osnovnim slobodama.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjenu povredu, ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđena povreda prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković