Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaz svedoka dr BB dat na zapisniku pred nadležnim javnim tužiocem dana 03.03.2020. godine, jer se prema navodima zahteva, svedok kao ordinirajući lekar oštećene, suprotno odredbi člana 93. ZKP, izjašnjavala o okolnostima, koje prema stavu branioca, predstavljaju profesionalnu tajnu, zbog čega su i zapisnik, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Vladimira Pilije od 19.05.2020. godine, koji je zasnovan na predmetnom iskazu, nezakoniti dokazi, posebno imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije bilo saglasnosti da se imenovani svedok ispita o okolnostima koje je od nje kao pacijenta saznala, a ne postoji poseban propis na osnovu koga je svedok oslobođena čuvanja profesionalne tajne.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učinocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je članom 92. stav 1. istog zakonika propisano da svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok dr BB ispitana pred zamenikom OJT u Staroj Pazovi dana 03.03.2020. godine, u svemu u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na ispitivanje svedoka. Iz sadržine njenog iskaza proizilazi da se ovaj svedok - lekar opšte prakse u Domu zdravlja u ..., izjašnjavala o svim neposrednim saznanjima do kojih je došla u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada - uzimanja anamnestičkih podataka pacijenta, a u okviru koje aktivnosti je u dva navrata obavljen razgovor sa oštećenom o razlogu javljanja u Dom zdravlja, kritičnom događaju, konstatovanim povredama na oštećenoj, i psihičkom stanju u kome se oštećena nalazila i sačinjena je medicinska dokumentacija - izveštaj od 06.08.2019. godine, a zatim i izveštaj od 07.08.2019. godine, uz koji je izdat i uput za ambulantno specijalistički pregled i ispunjen obrazac o nasilju u porodici, o čemu se ovaj svedok u svom iskazu takođe izjašnjavala, objašnjavajući šta je kao lekar preduzela prilikom ponovnog javljanja oštećene u Dom zdravlja povodom kritičnog događaja.

U tom smislu, a imajući u vidu da lekar ima obavezu da utvrdi anamnestičke podatke i unese iste u svoj izveštaj, kao i da se svedok u svom iskazu izjašnjavala samo o navodima oštećene iznetim prilikom uzimanja anamnestičkih podatka, koji su uneti u sačinjene izveštaje i predstavljaju sastavni deo tih izveštaja, koje su lekari ovlašćeni da izdaju u skladu sa propisima koji regulišu oblast zdravstva i koji mogu biti korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da davanjem predmetnog iskaza u svojstvu svedoka, dr BB nije povredila dužnost čuvanja profesionalne tajne, u smislu člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP, kako to neosnovano ističe branilac.

Samim tim, po oceni ovog suda, iskaz svedoka dr BB, koji je dat pred zamenikom OJT u Staroj Pazovi na zapisniku Kt 778/19 od 03.03.2020. godine, izveden je u svemu u skladu sa zakonom i nije pribavljen protivno članu 16. stav 1. ZKP, pa isti, kao i zapisnik o ispitivanju ovog svedoka, iz kojeg proizilazi da sadrži sve podatke, koji su zakonom predviđeni kao obavezni, ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog

Shodno iznetom, i sudskomedicinsko veštačenje i to nalaz i mišljenje veštaka dr Vladimira Pilije od 19.05.2020. godine, koje je obavljeno po naredbi javnog tužioca, od strane ovlašćenog veštaka, koji je predmetni nalaz i mišljenje dao u skladu sa pravilima nauke i struke shodno odredbama ZKP i koje je imalo za predmet utvrđivanje vrste, težine i mehanizma nastanka povreda kod oštećene, u kome je korišćen iskaz svedoka dr BB, takođe predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati.

Navodima zahteva kojima se dovodi u pitanje nepristrasnost veštaka, osporava sadržina predmetnog nalaza i mišljenja i ukazuje da je mišljenje izneto u nalazu protivrečno izvedenim dokazima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog pobija činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi koje ne može biti predmet ispitivanja.

Kako se, po oceni ovoga suda, dokazi na koje ukazuje branilac, smatraju zakonitim dokazima na kojima se može zasnivati presuda, to se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP obzirom da se istima osporavaju činjenična utvrđenja suda vezano za radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, nastupelu posledicu i nanošenje povreda oštećenoj, koji navodi po oceni ovog suda predstavljaju povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić