Branilac okr. M.K., adv. S.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona jer je pravnosnažnom odlukom, odnosno postupkom koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka i na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno je primenjen zakon, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini prvostepenu odluku, kao i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i sa predlogom da bude obavešten o sednici veća shodno čl. 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.K., adv. S.A., je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je zasnovana na dokazima pribavljenim suprotno zakonu na kojima se ne može zasnivati, shodno odredbi člana 16. stav 1. ZKP i pri tom, kao nedozvoljene dokaze označava radnje prepoznavanja okrivljenog u Okružnom zatvoru u Beogradu, bez konkretizovanja istih, zbog okolnosti da su pre prepoznavanja, odnosno istog dana kada je okrivljeni lišen slobode 05.01.2013. godine, objavljeni članci u skoro svim novinama sa njegovom slikom, koji su bili dostupni licima koja su vršila prepoznavanje, čime je kompromitovana zakonitost tih dokaznih radnji, kao i iskaza svih svedoka koji su proistekli iz tih nezakonitih radnji, a bez tih dokaza, koje je sud odbio da izdvoji iz spisa, ne bi bila donesena ista presuda.

Prednjim navodima zahteva ponavljaju se navodi žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, zbog iste povrede zakona, koje je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane i u svojoj presudi, na strani 3 stav poslednji, izneo razloge za tu ocenu i za zaključak da su radnje prepoznavanja okrivljenog u policiji, prema sadržini zapisnika o prepoznavanju, koje su bez primedbi potpisali okrivljeni i njegov branilac, obavljene u svemu u skladu sa odredbama procesnog zakona, a te razloge drugostepenog suda kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U suštini, navodima zahteva u vezi sa povredom postupka o kojoj je reč i ne osporava se sam način prepoznavanja kao uslov, u smislu odredaba člana 104. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 72/09), za formalnu valjanost tog dokaza, bitan za ocenu o zakonitosti pribavljanja istog, već zaključak suda u pogledu mogućnosti i verovatnoće da su lica koja su vršila prepoznavanje imala prethodna saznanja o liku i identitetu osumnjičenog lica i uticaju te okolnosti na njihove izjave o prepoznavanju okrivljenog kao učinioca dela, što je činjenično pitanje, koje nije na spisku povreda zakona zbog kojih je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 88. ZKP, navodeći da je priznanje okrivljenog dato u policiji i istrazi „golo,nepotpuno“ i nije potkrepljeno ni jednim materijalnim dokazom, odnosno ni jednim validnim dokazom, imajući u vidu da sud zasniva svoju odluku na nezakonitim dokazima (radnji prepoznavanja i iskazima svedoka) i posebno s obzirom na stanje svesti okrivljenog u vreme kritičnog događaja usled upotrebe alkohola. Nadalje, branilac ističe povredu odredbe člana 15. stav 3. ZKP i prava okrivljenog na odbranu iz člana 68. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog odbijanja dokaznog predloga odbrane za pribavljanje medicinske dokumentacije o povredama okrivljenog zadobijenim kritičnom prilikom, koje su odbrambene prirode. Takođe, ističe povredu odredbe člana 1. stav 1. ZKP, koja propisuje princip zakonitosti i prava na pravično suđenje koje je povređeno u ovom slučaju.

Navodi zahteva da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakonika na štetu okrivljenog, iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi sa članom 30. KZ, zbog pogrešne primene zakona na utvrđeno činjenično stanje, upućuju da branilac zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali se obrazloženje iznetog stava branioca svodi na tvrdnju da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da je okrivljeni učinio predmetno krivično delo u celosti, uz iznošenje sopstvene analize i ocene branioca izvedenih dokaza, drugačije od one koju vrši sud i sopstvenog viđenja branioca odlučnih činjenica u predmetnoj krivičnoj stvari, što navode zahteva o povredi krivičnog zakona svodi na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje povrede zakona zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda odredaba čl. 88, 15. stav 3. i 68. stav 1. tačka 9) ZKP, kao ni zbog povrede odredbe člana 16. stav 4. ZKP, koju branilac vezuje za povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i smatra posledicom iste, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.K. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, nedozvoljen.

Povreda prava okrivljenog na pravično suđenje (član 1. stav 1. ZKP) samo je formalno istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, bez obrazloženja u čemu se ta povreda sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj (član 484. ZKP) i Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje istog.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. i tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.