U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.D., zbog krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D., advokata S.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine okrivljeni M.T. i okrivljeni S.D. oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i na novčane kazne u iznosu od po 100.000,00 dinara, koje su obavezeni da plate u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ukoliko okrivljeni ne plate novčane kazne u ostavljenom roku iste će se zameniti kaznama zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni M.T. i S.D. obavezani su na plaćanje sudskog paušala u iznosu po 5.000,00 dinara kao i da solidarno plate troškove postupka u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećenom DOO ''Z.'' M. dosuđen imovinsko pravni zahtev u iznosu od 1.688.560,00 dinara, pa su okrivljeni M.T. i S.D. obavezani da solidarno na osnovu člana 91. i 92. KZ oštećenom isplate navedeni iznos u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.T. i njegovog branioca, kao i branioca okrivljenog S.D., a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.D., advokat S.B., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.D. u svom zahtevu navodi da je sud u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, pošto je krivično delo okrivljenih kvalifikovao kao jedno krivično delo prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Prema navodima zahteva, u radnjama oba okrivljena stiču se obeležja dva krivična dela prevare iz člana 208. stav 1. tačka 3. u vezi stava 1. KZ, pošto su oštećeni u dva navrata dovedeni u zabludu prilikom otvaranja dva trajna naloga, a to krivično delo je blaže u odnosu na ono za koje su okrivljeni oglašeni krivim, dok je okrivljenog S.D. trebalo oglasiti krivim kao pomagača u smislu člana 35. KZ a ne kao saizvršioca u smislu člana 33. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.D. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog S.D. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D. ukazuje se i na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, navodima da je sud povredio zakon kada je dosudio imovinsko pravni zahtev oštećenom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, a shodno članu 91. i 92. KZ, jer se na osnovu ovih zakonskih članova oduzima imovinska korist od učinioca krivičnog dela, a ne dosuđuje imovinsko pravni zahtev. Prema navodima zahteva u konkretnom slučaju trebalo je primeniti odredbu člana 93. KZ i uz shodnu primenu odredaba Zakona o obligacionim odnosima, na nesumnjiv način utvrditi vreme nastanka i visinu štete po jednom i po drugom nalogu magacina, a ako to nije moguće, trebalo je uz pravilnu primenu člana 258. stav 4. oštećenog uputiti na parnicu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne stoji povreda zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D., obzirom da je sud pravilnom primenom člana 258. stav 4. ZKP oštećenom DOO ''Z.'' M. dosudio imovinsko pravni zahtev u iznosu od 1.688.560,00 dinara i okrivljene obavezao da solidarno oštećenom isplate navedeni iznos koji predstavlja pribavljenu imovinsku korist izvršenjem krivičnog dela za koje su oglašeni krivim u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.