Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 683/20 od 08.10.2020. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4- 62/2018 od 04.06.2020. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA oglasio krivim za radnje krivičnog dela opisane u izreci pobijane presude, koje je pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Stanić, zbog bitnih povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) ZKP, i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a u dopuni tog zahteva od 17.12.2020. godine branilac okrivljenog je naveo da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke preinači u oslobađajuće, a da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, sa dopunom, navodi da je okrivljenom optužnim predlogom bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zlupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 234a stav 2. KZ koje nije bilo predviđeno kao krivično delo, po zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a za koje je okrivljeni i oglašen krivim prvostepenom presudom, pa je okrivljenog pravilnom primenom zakona trebalo osloboditi od optužbe. Imajući u vidu da je drugostepeni sud odlučujući o žalbi javnog tužioca, koja je bila izjavljena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ,-na štetu okrivljenog učinjene su povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. U zahtevu se dalje navodi, da se u radnjama okrivljenog AA za koje je oglašen krivim drugostepenom presudom, ne stiču bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer okrivljeni nije kritičnom prilikom postupao kao službeno lice, već kao odgovorno lice, pa je njegove radnje trebalo kvalifikovati kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ (za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja), ili kao krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 234a stav 2. koje nije postojalo u vreme izvršenja, a što bi bilo u skladu sa članom 5. KZ. Nepostupajući na taj način, sud je učinio povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije broj KTKO 979/18 od 02.08.2018. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret da je u periodu od 20.06.2011. godine do 19.09.2012. godine u ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti čije izvršenje je hteo kao službeno lice, direktor u naručiocu javne nabavke, Predškolskoj ustanovi u ..., iskorišćavanjem svog ovlašćenja da predstavlja i zastupa naručioca, organizuje i rukovodi procesom rada i vodi poslovanje naručioca, da odlučuje o korišćenju finansijskih sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korišćenje tih sredstava u skladu sa zakonom, nevršenjem svoje dužnosti da se stara o zakonitosti rada Predškolske ustanove, kršio Zakon o javnoj nabavci i time prouzrokovao štetu javnim sredstvima u ukupnom iznosu od 3.244.995,78 dinara, tako što je nakon zaključivanja po dva ugovora sa D.O.O. „Novel“ iz Zrenjanina i D.O.O. „Komercservis produkt“ iz Novog Sada, postupio suprotno članu 5. koji su ti ugovori predviđali i koji su regulisali mogućnost promene cene robe u toku trajanja ugovorenog perioda, pa je kršeći član 82. Zakona o javnoj nabavci odobrio povećanja cene robe na taj način što je u više navrata odgovorio na zahtev i na taj način odobrio povećanje cena D.O.O. „Novel“, odnosno odobrio i plaćanje faktura, i odgovorio na zahtev i odobrio zahtev za plaćanje cena koje su bile uvećane D.O.O. „Komerc servis produktu“, koje je u tom smislu ispostavilo fakture, na koji način je izvršio krivično delo zluopotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 234a stav 2. KZ.

Prvostepena presuda kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, sadrži identičan opis radnji izvršenja krivičnog dela zluopotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 234a stav 2. KZ a koji je sadržan i u optužnom predlogu.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 14.04.2013. godine, dakle u vreme preduzimanja krivično-pravnih radnji za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, bilo je propisano da službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. KZ propisano je da se službenim licem smatra lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezima ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a stavom 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA krivično-pravne radnje za koje je oglašen krivim, izvršio kao direktor Predškolske ustanove u ..., kao službeno lice, jer je u konkretnom slučaju nevršenjem svoje dužnosti da se stara o zakonitosti rada Predškolske ustanove kršio Zakon o javnoj nabavci, tj. da je kao službeno lice u ustanovi, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, odlučivao o javnom interesu, pa se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda svojstvo okrivljenog AA kao službenog lica, u smislu člana 112. stav 3. tačka 3. KZ ne dovodi u pitanje, a u radnjama okrivljenog stiču se svi subjektivni i objektivni elemetni krivičnog dela za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 234a stav 2. KZ (koji se primenjivao od 01.01.2013. godine do 28.02.2018. godine), u vreme izvršenja krivično-pravnih radnji za koje je okrivljeni AA oglašen krivim-u periodu od 20.06.2011. godine do 19.09.2012. godine nije postojalo, međutim, drugostepeni sud je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, pa je krivično-pravne radnje okrivljenog, koje su kao takve bile propisane Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ koje je postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela.

U smislu člana 420. stav 2. ZKP sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa kako su krivično pravne radnje okrivljenog AA bile propisane kao krivično delo i u vreme izvršenja krivičnog dela i u vreme donošenja drugostepene presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema povrede člana 453. ZKP, u kontekstu toga da je, obzirom da krivično delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom nije postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela, (ostajući pri toj pravnoj kvalifikaciji, jer je tužilac žalbu na prvostepenu presudu izjavio samo u pogledu odluke o kazni) okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA prilikom izvršenja krivičnog dela postupao kao službeno lice neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog da je krivično-pravne radnje za koje je okrivljeni AA oglašen krivim trebalo kvalifikovati kao krivično delo zlupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ s obzirom da okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao u svojstvu odgovornog, već službenog lica.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u drugostepenoj presudi kojima se ukazuje da je drugostepenom presudom prekoračen identitet optužbe, jer je osuđen za drugo krivično delo u odnosu na optužni akt za period izvan perioda optužnog akta.

Optužnim aktom okrivljenom AA stavljeno je na teret da je krivično pravne radnje preduzeo u periodu od 20.06.2011. godine do 19.09.2012. godine, na koji period se odnosi i pravnosnažna presuda kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim, pa je Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenio kao neosnovane.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kome se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP koja je prema navodima zahteva učinjena u prvostepenoj presudi, jer je okrivljeni oglašen krivim u skladu sa nalazom veštaka koji je od strane prvostepenog suda nije pravilno prihvaćen, kao i navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja je prema navodima zahteva učinjena tako što u toku krivičnog postupka nije utvrđena namera okrivljenog, kao i da nije nastupila štetna posledica, obzirom da se ovakvim navodima u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                             Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić