Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3692/13 od 05.11.2013. godine uvaženjem žalbe branioca okrivljenog S.R., preinačena je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 93/13 od 26.07.2013. godine, samo u pogledu odluke o pritvoru, tako što je prema okrivljenom S.R. ukinut pritvor koji mu je određen rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Ki. 74/03 od 04.06.2003. godine, koji mu je računat od 23.04.2013. godine kada je lišen slobode, te je ista mera za obezbeđenje prisustva optuženog za nesmetano vođenje krivičnog postupka zamenjena, na osnovu člana 199. i člana 200. ZKP-a, merom zabrane napuštanja boravišta na adresi R., ulica ... i obavezom da se svakog 01-og i 15-og u mesecu javlja PS Ruma, a ista mera će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, uz upozorenje da ukoliko prekrši izrečenu obavezu istom se može odrediti teža mera iz člana 188. ZKP-a, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog S.R. odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog S.R., advokat M.S., podneo je protiv navedenih prvnosnažnih presuda na osnovu člana 483. stav 1. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona propisanih kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da iste presude delimično preinači tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom S.R. za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ SRJ usled nastale zastarelosti krivičnog gonjenja, a da u preostalom delu održi na snazi nižestepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011. godine) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije osnovan.

Branilac okrivljenog S.R., advokat M.S., u zahtevu neosnovano navodi da je prvostepeni sud načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, jer je prekoračio optužbu. Ovu povredu branilac obrazlaže navodima da je prvobitno u tački 2 optužnice Viši javni tužilac iz Sremske Mitrovice okrivljenom stavio na teret „... na dočeku nove 2000. godine omogućio uživanje opojne droge ... tada maloletnom M.N. ...“, a da je izmenjenom optužnicom 25.07.2013. godine Viši javni tužilac u Sremskoj Mitrovici, u tom delu okrivljenom stavio na teret „... u toku 2000. godine omogućio uživanje opojne droge ... tada maloletnom N.M. ...“, ali da prvostepeni sud nije prihvatio istu izmenu vremena izvršenja krivičnog dela već je ostavio na snazi raniju presudu u celosti, čime je praktično oglasio krivim okrivljenog za ono što mu javni tužilac nije stavio na teret, odnosno za radnju za koju, u smislu vremena izvršenja, nije optužen.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, s`ozbirom na to da je nakon sprovedenog dokaznog postupka precizno odredio vreme izvršenja krivičnog dela (pri tome je vreme izvršenja krivičnog dela kraće opredeljeno i povoljnije po okrivljenog), odnosno sud je činjenični opis predmetnog krivičnog dela ostavio na snazi u ponovljenom postupku, za šta je ovlašćen na osnovu člana 412. stav 3. ZKP-a.

Ovo iz razloga što se krivični postupak može ponoviti isključivo u korist okrivljenog što znači da i utvrđeno vreme izvršenja dela ne može biti nepovoljnije po okrivljenog, ili drugim rečima ako nove činjenice i dokazi već ne dovedu do oslobođenja okrivljenog od optužbe ili do osude po blažem zakonu, u najgorem slučaju po okrivljenog, presuda, doneta u redovnom krivičnom postupku, ostaje na snazi, što je ovde slučaj. Dakle, optužba nije prekoračena i sud nije učinio povredu iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a (član 368. stav1. tačka 8. ZKP-a „Službeni glasnik RS“ broj 72 od 03.09.2009. godine).

Osim toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog S.R., navedene pravnosnažne presude neosnovano pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP-a, (čl. 369. tačka 2. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 72 od 03.09.2009. godine) navodima koji se praktično i suštinski nadovezuju na prethodnu opisanu povredu, da je okrivljeni omogućavao uživanje opojne droge punoletnom, a ne maloletnom M.N., te da nije izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ SRJ već krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ SRJ za koje je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do pet godina i za koje je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 31.12.2010. godine, dakle već u vreme donošenja pobijane presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 384/10 od 24.06.2011. godine koju je prvostepeni sud održao na snazi.

Polazeći od napred iznetih razloga ovaj sud nalazi da navedena povreda iz člana 369. tačka 2. ZKP-a nije učinjena u ponovljenom postupku, jer procesna situacija nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka, u smislu člana 413. ZKP-a i za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka, a ovo stanovište proizilazi iz činjenice da se krivični postupak može ponoviti samo u korist okrivljenog.

Kako Vrhovni kasacioni sud nije našao da je u krivičnom postupku, pobijanim pravnosnažnim presudama prekoračena optužba odnosno kako nije našao da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, to je našao da nije učinjena niti povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP-a.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.R., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.