Troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog A.T. 2 padaju na teret budžetskih sredstava.

II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih A.T. 1 i M.J., adv. N.S., podneti protiv pravnosnažnih presuda prvostepenog i drugostepenog suda u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP-a, dok se u ostalom delu zahtev ovog branioca odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 1K 100/14 od 11.06.2014. godine okrivljeni A.T. 1 oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ a okrivljeni M.J. i A.T. 2 zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2. KZ za koje su im izrečene uslovne osude, tako što su im svakom ponaosob utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo.

Istom presudom svi okrivljeni su obavezani da sudu i oštećenom naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem primenom odredbi člana 264. stav 1. ZKP-a, kao i da svaki ponaosob plati sudski puašal u iznosu od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni M.T. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 347/14 od 09.12.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih A.T. 1, M.J. i A.T. 2 i punomoćnika oštećenog kao tužioca M.T., a presuda Osnovnog suda u Paraćinu 1K 100/14 od 11.06.2014. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 1K 100/14 od 11.06.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 347/14 od 09.12.2014. godine zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog A.T. 2, adv. N.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP-a, predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači i prema okrivljenom A.T. 2 odbije optužbu;

- branilac okrivljenih A.T. 1 i M.J., adv. N.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP-a i člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.T. 2, A.T. 1 i M.J., Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branilaca okrivljenih ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.T. 2, adv. N.S., ukazuje da su i prvostepeni i drugostepeni sud u odnosu na ovog okrivljenog učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a, a po pitanju pravnosnažnosti presuđene stvari.

Iz spisa predmeta - rešenja Prekršajnog suda u Paraćinu 1-Pr-324/10- 2008 od 11.06.2010. godine (pravnosnažno dana 05.07.2010. godine) proizilazi da je protiv okrivljenog A.T. 2 vođen prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Paraćinu, pokrenut „zbog osnovane sumnje da je sa okrivljenim B.N. dana 15.02.2008. godine, oko 02.00 časova, u Paraćinu, u ulici Nemanjinoj, kod mosta, učestvovanjem u tuči remetili javni red i mir tako što nakon međusobne rasprave okrivljeni B.N. je fizički nasrnuo na okrivljenog T.A. 2 zadavši mu udarac zatvorenom šakom u predelu donje usne da bi potom okrivljeni A.T. 2 fizički nasrnuo na oštećenog M.T. koji je pokušavao da spreči tuču zadavši mu više udaraca zatvorenom šakom u predelu lica a kada je oštećeni M.T. pao nastavio je da mu zadaje udarce nogama u predelu tela“ - čime bi učinili prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, a zatim istim rešenjem obustavljen primenom člana 216. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Iz opisa radnje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ koje se okrivljenom A.T. 2 stavlja na teret supsidijernim optužnim predlogom oštećenog kao tužioca M.T., te izreke i obrazloženja prvostepene presude kojom je okrivljeni A.T. 2 oglašen krivim a koja je potvrđena drugostepenom presudom proizilazi da činjenični opis krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer se u bitnom na isti način opisuju radnje izvršenja, radi se o istom životnom činjeničnom događaju, bez obzira na različitu ali izvesno predvidljivu posledicu.

Činjenični opis krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ se, dakle, odnosi na istog okrivljenog A.T. 2, isti životni događaj koji se dogodio istog dana 15.02.2008. godine, u isto vreme oko 02.00 časova, na istom mestu - Paraćinu, u ulici Nemanjinoj, kod mosta, na iste radnje okrivljenog i prema istom oštećenom M.T., kako je to navedeno i u rešenju Prekršajnog suda u Paraćinu 1- Pr-324/10-2008 od 11.06.2010. godine.

Odredbom člana 4. stav 1. i 2. ZKP-a propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog (ne bis in idem).

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. između ostalog, određuje da niko ne može biti gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, odredba člana 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku te države.

Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da je zabranjeno vođenje postupka za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica, koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Imajući u vidu citirane odredbe i konkretnu situaciju Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, zbog čega je otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba karivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a, preinačio presude Osnovnog suda u Paraćinu 1K br. 100/14 od 11.06.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 347/14 od 09.12.2014. godine i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP-a u vezi člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP-a prema okrivljenom A.T. 2 odbio optužbu za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ.

Branilac okrivljenih A.T. 1 i M.J. ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, jer je izmenom činjeničnog opisa iz optužnice narušen identitet optužbe i presude, s`obzirom da je prvostepeni sud u izreci presude naveo da se kritični događaj odigrao „kod benzinske pumpe M. koji ne sadrži optužnica. Istaknute navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ovo s`toga što između optužbe i presude postoji identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da ne prekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet nije izmenjen time što je prvostepeni sud u izreci svoje presude samo bliže opredelio mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela to po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije ni prekoračio optužbu pa samim tim nema ni bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih A.T. 1 i M.J. ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazu svedoka S.S., „koji nije saslušan na glavnom pretresu dana 11.06.2014. godine“ „niti je doneto rešenje da se pročita njegov iskaz sa ranijih glavnih pretresa“, a koji iskaz sud ipak koristi kao dokaz, što proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude datom na strani 8, gde sud navodi sadržinu iskaza navedenog svedoka, dok na strani 15 sud obrazlaže i daje ocenu tog iskaza u smislu da ga ne prihvata.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih po oceni Vrhovnog kasaciono suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, jer je prvostepeni sud, a kako to proizilazi iz spisa predmeta iskaz svedoka S.S. dat na glavnom pretresu dana 17.09.2007. godine pročitao uz saglasan predlog stranaka, a što je u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP-a, koja propisuje da se osim u slučajevima posebno propisanim u tom Zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. Zakonika o krivičnom postupku ako su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili veštaka koji nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan ili ne, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u tom delu odbio kao neosnovan, a na osnovu čl. 490. i 491. ZKP.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih A.T. 1 i M.J. ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP-a, uz obrazloženje da je glavni pretres održan u odsustvu branioca okrivljenog A.T. 2 i pored činjenice da je okrivljenom A.T. 2 stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, za koje je s`obzirom na zaprećenu kaznu, odbrana obavezna, pa su na taj način po stavu branioca okrivljenih povređene i odredbe člana 507. stav 2. u vezi člana 377. stav 1. tačka 2) ZKP-a.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne oluke i postupaka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP-a, zbog čega je zahtev branioca okrivljenih u ovom delu nedozvoljen, pa je Vrhovni kasacioni sud isti odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

Odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je na osnovu člana 265. ZKP-a u odnosu na okrivljenog A.T. 2.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP-a u vezi člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP-a u odnosu na preinačujući deo, na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP-a, u odnosu na odbijajući deo i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.