Presudom Višeg suda u Vranju 3Kž1 111/18 od 05.07.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu i branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Despotovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici K.br.142/16 od 14.12.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Goran Despotović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude Osnovnog suda u Surdulici K.br.142/16 od 14.12.2017. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž1 111/18 od 05.07.2018. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazima svedoka migranata BB, VV, maloletnog GG i maloletnog DD, datim na zapisnicima sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Vladičinom Hanu dana 16.11.2015. godine, a čiji iskazi su pročitani u dokaznom postupku na glavnom pretresu. Po stavu branioca okrivljenog iskazi navedenih svedoka predstavljaju nezakonite dokaze i kao takvi se ne mogu koristiti u krivičnom postupku iz razloga jer okrivljeni AA nije bio pozvan, odnosno obavešten od strane javnog tužioca o ispitivanju navedenih svedoka shodno odredbi člana 300. ZKP, iako je u tom trenutku bio lišen slobode jer mu je bilo određeno zadržavanje, a što ukazuje na nezakonitost u postupanju javnog tužioca u postupku ispitivanja navedenih svedoka. Pored toga, kao razlog nezakonitosti ovih dokaza, branilac okrivljenog navodi i to da ova lica nisu mogla biti ispitana u svojstvu svedoka, jer protiv okrivljenog nije bila doneta naredba o sprovođenju istrage kojom se započinje krivični postupak, tako da su isti po stavu branioca ispitani od strane javnog tužioca u svojstvu građana radi prikupljanja obaveštenja u skladu sa odredbama člana 282. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 288. ZKP, pa se zbog toga njihovi iskazi shodno odredbi člana 288. stav 2. ZKP ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, po nalaženju ovoga suda, shodno odredbi člana 300. stav 6. ZKP, ukoliko okrivljeni nije uredno obavešten o preduzimanju dokazne radnje ispitivanja svedoka od strane javnog tužioca, bez obzira na to da li mu je poziv upućen, ispitivanje svedoka se u njegovom odsustvu može preduzeti samo po odobrenju sudije za prethodni postupak. Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je ispitivanje svedoka BB, VV, maloletnog GG i maloletnog DD od strane Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu obavljeno po prethodnom odobrenju za njihovo ispitivanje datom od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u rešenju Kppr.br.222/15 od 16.11.2015. godine, a sve u skladu sa odredbom člana 300. stav 6. ZKP, pri čemu je ispitivanju ovih svedoka prisustvovao i branilac po službenoj dužnosti okrivljenog - advokat Saša Stanković, to iskazi navedenih svedoka dati na zapisnicima sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Vladičinom Hanu dana 16.11.2015. godine po brojem KTR.br.413/15, a pročitani na glavnom pretresu održanom dana14.12.2017. godine, predstavljaju zakonito pribavljene dokaze na kojima se može zasnivati sudska odluka.

Inače, odredbom člana 296. stav 2. ZKP je predviđeno da se naredba o sprovođenju istrage donosi pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela. Međutim, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju dokazna radnja ispitivanja navedenih svedoka od strane javnog tužioca preduzeta u postupku protiv okrivljenog zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a koje delo je okrivljenom i stavljeno na teret optužnim predlogom OJT u Vladičinom Hanu i za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, to u konkretnom slučaju, kako se radi o skraćenom postupku, nije ni bilo potrebno donošenje naredbe o sprovođenju istrage protiv okrivljenog za predmetno krivično delo, tako da se i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da nezakonit dokaz predstavljaju i 51 transkript razgovora okrivljenog sa drugim licima, iz razloga jer je sud u dokaznom postupku samo pročitao navedene transkripte, pri čemu nije na glavnom pretresu shodno odredbi člana 405. stav 2. ZKP reprodukovao tonske zapise snimljenih razgovora okrivljenog sa drugim licima koji po stavu branioca jedino mogu predstavljati dokaz u krivičnom postupku, a kako bi se prisutna lica, između ostalog i okrivljeni, upoznali sa sadržajem istih i imali mogućnost da o njima raspravljaju, pri čemu je nejasno ko je vršio transkriptovanje tonskih zapisa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer transkripti snimljenih telefonskih razgovora okrivljenog i tonski zapisi istih, a koji su dostavljeni sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu od strane Bezbednosno-informativne agencije dopisima od 18.02.2016. godine i 23.02.2016. godine, zajedno sa izveštajima o rezultatima primene posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije i sa 4 CD-a i 3 DVD-a sa celokupnim audio materijalom i monitoring listinzima, a što je u skladu sa odredbama člana 170. stav 1. i 3. ZKP, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istima se može zasnivati presuda. Naime, isti su nastali kao rezultat zakonito sprovedene posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije okrivljenog AA sa drugim licima, koja je izvršena na osnovu obrazloženih naredbi sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Kppr.br.169/15 od 21.09.2015. godine i Kppr.br.169/15 od 09.11.2015. godine o tajnom nadzoru komunikacije, donetih na predlog javnog tužioca, a sve u skladu sa odredbama članova 166. do 170. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme donošenja naredbi i u vreme sprovođenja prema okrivljenom mere određene tim naredbama.

Pri ovome, iz spisa predmeta i to zapisnika sa glavnog pretresa održanog dana 14.12.2017. godine, na kome su bili prisutni i okrivljeni AA i njegov branilac - advokat Goran Despotović, proizilazi da su, pored čitanja navedenih transkripata i izveštaja BIA o rezultatima primene posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije, i reprodukovani - pregledani 4 CD-a i 3 DVD-a sa celokupnim audio materijalom i monitoringom listinga, koji su sudiji za prethodni postupak dostavljeni od strane Bezbednosno-informativne agencije dopisima od 18.02.2016. godine i 23.02.2016. godine. Dakle, suprotno navodima branioca okrivljenog, nisu samo pročitani navedeni transkripti, već su u dokaznom postupku na glavnom pretresu, shodno odredbi člana 405. stav 2. ZKP, kao dokaz neposredno izvedeni - reprodukovani i tonski zapisi, tako da su okrivljeni i njegov branilac imali mogućnost da se upoznaju sa njihovim sadržajem i da o istima raspravljaju i iznose svoje primedbe, pri čemu iz navedenog zapisnika proizilazi da se stranke nisu protivile izvođenju ovog dokaza.

Dakle, kako, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iskazi svedoka migranata BB, VV, maloletnog GG i maloletnog DD, dati na zapisnicima sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Vladičinom Hanu dana 16.11.2015. godine pod brojem KTR.br.413/15, kao i navedeni transkripti snimljenih telefonskih razgovora okrivljenog i tonski zapisi istih predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to su iz navedenih razloga neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, pri čemu ne precizira koja konkretno tačka člana 439. ZKP je u pitanju, već samo navodi da je sud nepravilno primenio materijalno pravo, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Despotovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić