Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Tatjana Petrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim sastavom veća ili da pobijane presude preinači, tako da optužbu protiv okrivljenog odbije.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu stečeni uslovi za odbačaj zahteva.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i obrazlažući navedenu povredu branilac je istakao da je optužnim predlogom Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu od 18.09.2020. godine okrivljenom stavljeno na teret krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ali kako je radnja izvršenja ovog krivičnog dela preduzeta dana 26.08.2013. godine i kako je zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina, to je po navođenju branioca zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 26.08.2018. godine. Osim toga branilac je ukazao da i po krivičnoj prijavi koja je podneta protiv okrivljenog septembra 2013. godine za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i za koje je predviđena kazna zatvora do 3 godine, krivično gonjenje zastareva za 3 godine, a apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za to delo nastupa posle 6 godina, odnosno da je za ovo delo takođe nastupila zastarelost.

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA najpre podneta krivična prijava da je dana 26.08.2013. godine učinio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika, na taj način što se svojim vozilom kojim je upravljao, zaleteo u pravcu oštećene, a potom naglo ukočio i prednjim desnim delom vozila udario oštećenu u predelu leve noge kojom prilikom joj je naneo laku telesnu povredu. Potom, optužnim predlogom Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT broj 10432/13 od 11.09.2020. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za radnje koje je preduzeo 26.08.2013. godine prema oštećenoj BB i to na taj način što je kritičnom prilikom vozilom, iz koga je prethodno isterao okrivljenu i zajedničku ćerku, krenuo u pravcu oštećene, a potom naglo zakočio i prednjim desnim delom vozila udario oštećenu u predelu leve noge i tom prilikom joj naneo lake telesne povrede u vidu nagnječenja regije leve potkolenice sa zadnje strane.

Dakle, reč je o istom životnom događaju iz koga je javni tužilac nakon prikupljenih dokaza izveo zaključak o postojanju drugog krivičnog dela, za šta je shodno odredbi člana 409. stav 1 ZKP, ovlašćen.

Pored toga, ovakve okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 3 stav 2 i strana 4 stav 1 dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Ovo pogotovo kada se ima u vidu da je javni tužilac ovlašćen da vrši izmenu optužnog akta, pa i pravnu kvalifikaciju dela, kao i da shodno članu 409. stav 1. ZKP kojim je propisano da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine, radi pripremanja nove optužnice. Samim tim, javni tužilac ima ovlašćenje da vrši izmenu činjeničnog opisa dela u optužnici shodno oceni izvedenih dokaza na glavnom pretresu, što pored datih razloga u drugostepenoj presudi znači, da se krivični postupak ima posmatrati kao jedna celina u pogledu preduzetih procesnih radnji i dinamike preduzimanja istih u zakonskim rokovima.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika su ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo i da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP.

Preostalim delom zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je osporio nalaz i mišljenje veštaka po pitanju povreda koje je oštećena kritičnom prilikom zadobila, kao i iskaz oštećene koja je u više navrata davala različite iskaze o predmetnom događaju, ukazao na nesaglasnost iskaza oštećene po pitanju hematoma na nozi i lekarskog izveštaja iz Urgentnog centra kao i izrazio sumnju u istaknuti imovinskopravni zahtev od strane oštećene u iznosu od 40.000,00 dinara, jer nema dokaza da je zaista taj iznos oštećena uplatila na ime terapija koje je imala... na koji način branilac polemiše sa ocenom suda o izvedenim dokazima i na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom - član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako odredbe zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 440. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima ocenjen kao nedozvoljen.

Takođe, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog usmeren je i na odluku o troškovima postupka uz konstataciju da okrivljeni ne treba da snosi troškove postupka, jer krivično delo prema oštećenoj nije učinio, na koji način ukazuje na povredu odredbe zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne opredeljuje u čemu se sastoji i koja zakonska odredba je povređena, te je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što po nalaženju ovoga suda podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić