Kzz 1122/2022 povreda zakona čl. 439 tač. 1 zkp; odbija se kao neosnovan

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1122/2022
25.10.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Zvezdanom Govedarica Carić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olge Radičević Vidaković Hadnađ, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 702/20 od 13.05.2022. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 129/22 od 06.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olge Radičević Vidaković Hadnađ, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 702/20 od 13.05.2022. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 129/22 od 06.09.2022. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev branioca okrivljenog u preostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 702/20 od 13.05.2022. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci i zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, te mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci sa rokom proveravanja od dve godine. Istom presudom, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom. U delu odluke o troškovima okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, dok je oštećena sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 129/22 od 06.09.2022. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici K 702/20 od 13.05.2022. godine, tako što se izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom, kojom se okrivljenom zabranjuje približavanje oštećenoj BB na udaljenosti od 200 metara i pristup u prostor oko mesta stanovanja i dalje približavanje i komunikacija sa oštećenom, a u trajanju od 1 (jedne) godine, otklanja, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Olga Radičević Vidaković Hadnađ, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i oslobodi okrivljenog od odgovornosti za oba krivična dela, ili da ukine pobijane odluke i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da prvostepena i drugostepena presuda u odnosu na krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, ne sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja ovog krivičnog dela, pošto nije opisano kojim radnjama je okrivljeni onemogućavao izvršenje odluke nadležnog organa, odnosno navedene privremene mere Osnovnog suda u Subotici, pri čemu te radnje nisu precizirane. Takođe, prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju nema protivpravnosti, pa samim tim ni krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. KZ, kao ni krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, za koja krivična dela je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a u situaciji kada su radnje okrivljenog preduzete u najboljem interesu maloletnog deteta, kako je to bliže obrazloženo u zahtevu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 191. stav 3. KZ propisano je da ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem i drugim srodnikom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 191. stav 3. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama i to kako objektivna obeležja koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u onemogućavanju izvršenja odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljima, i to na taj način što je okrivljeni u vremenskom periodu od 04.05.2020. godine do 14.10.2020. godine u Subotici, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, onemogućavao izvršenje rešenja – privremene mere Osnovnog suda u Subotici broj P2 865/17 od 14.02.2020. godine, koju odluku nije ispoštovao u gore navedenom periodu, jer mal. VV nakon okončanog viđanja, nije vratio u domaćinstvo majke, već je od 04.05.2020. godine, mal. VV neprekidno boravio u domaćinstvu okrivljenog, kao i subjektivna obeležja jer je okrivljeni bio svestan svog dela, činjenice da je isto zabranjeno i hteo je njegovo izvršenje. Što se tiče navoda branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost dela kako iz člana 191. stav 3, tako i dela iz člana 194. stav 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, isti nisu od uticaja na postojanje navedene povrede zakona, jer branilac istima daje sopstvenu ocenu utvrđenih činjenica iz kojih izvodi svoje pravne zaključke, drugačije od onih koji su dati u nižestepenim presudama. Branilac okrivljenog nadalje ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u odnosu na krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom. Međutim, iako se formalno poziva na povredu zakona koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog u ovom delu zahteva u odnosu na krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, osporava činjenične zaključke suda koji se odnose na iskaze saslušanih svedoka i oštećene, kao i nalaza i mišljenja veštaka ortopeda dr Mihajla Vidanovića, iznoseći pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, kao i sopstveno viđenje predmetnog događaja i utvrđeno činjenično stanje, koje se razlikuje od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude i na svojim činjeničnim zaključcima i svojoj verziji događaja zasniva stav da je u konkretnom slučaju učinjena povreda zakona. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, sahodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodnio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić