Apelacioni sud u Nišu, presudom 19Kž1br.3149/12 od 21.05.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog N.S. i presudu Višeg suda u Pirotu K.br.27/12 od 18.07.2012. godine, potvrdio.

Branilac okr. N.S., adv. A.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini presude Višeg suda u Pirotu K.br.27/12 od 18.07.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu 19 Kž1br.3149/12 od 21.05.2014. godine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom sudiji pojedincu na ponovno suđenje i odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu K.br.27/12 od 18.07.2012. godine odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.S., adv. A.J., je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovani su navodi zahteva da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, time što su zasnovane na iskazima svedoka M.Ž., I.S., M.M., M.P. i B.T. iz istrage, od 29.03.2012. godine, za koje branilac kaže da su nezakonito pribavljeni i da se na njima presuda po odredbama ZKP ne može zasnivati, jer su pročitani na glavnom pretresu, iako svedoci nisu neposredno saslušani, a u istrazi su saslušani bez prisustva branioca okrivljenog i bez spisa predmeta koji su tada bili u Apelacionom sudu u Nišu.

Prednjim navodima zahteva ponavljaju se navodi iz žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude zbog iste povrede postupka, koja je bila predviđena odredbom člana 368. stav 1. tačka 10. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10) primenjivanog u vreme pribavljanja spornih dokaza i prema kojem se ocenjuje zakonitost pribavljanja istih (član 604. stav 1. ZKP), a te žalbene navode drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane i za tu ocenu i zauzeto stanovište da zasnivanjem prvostepene presude na iskazima pomenutih svedoka nije učinjena bitna povreda odredaba postupka o kojoj je reč, na strani 3 stav poslednji i strani 4 stav prvi drugostepene presude, dao detaljne i pravilne razloge koje prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP zbog nerazumljivosti izreke prvostepene presude, a iz navoda zahteva da se nerazumljivost izreke ogleda u tome što je sud okrivljenog, prihvatanjem činjenične i pravne konstrukcije optužbe da je okrivljeni jednom radnjom-udarcem pesnicom učinio više krivičnih dela, oglasio krivim za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ i krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u sticaju, iako nisu ispunjeni uslovi za primenu odredaba o sticaju iz člana 60. KZ i da se, s obzirom na činjenice predmetnog događaja i odredbu stava 4. člana 344a KZ, ne radi o dva krivična dela već o posebnom, kvalifikovanom obliku osnovnog krivičnog dela iz člana 344a KZ, proizilazi da branilac okrivljenog ovim navodima zahteva u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, zbog pogrešne pravne kvalifikacije inkriminisanih radnji okrivljenog.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, u osnovnom obliku iz člana 344a stav 1. KZ, prema zakonskom opisu dela, izvršava se nekom od više alternativno propisanih radnji izvršenja dela. Pored ostalih, kao radnja izvršenja tog dela propisan je fizički napad na učesnika sportske priredbe. Odredbom stava 4. člana 344a KZ, propisan je kvalifikovani, teži oblik navedenog krivičnog dela koji prema zakonskom opisu postoji ako je izvršenjem dela iz stava 1. istog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 4. KZ postoji samo ako je radnjom učinioca, koja je odredbom stava 1. istog člana propisana kao radnja izvršenja tog dela u osnovnom obliku, prouzrokovan nered i u tom neredu nekom licu naneta teška telesna povreda ili oštećena imovina veće vrednosti. To znači da izvan navedene situacije (prouzrokovanog nereda) nije isključena mogućnost sticaja krivičnog dela iz člana 344a KZ i drugih krivičnih dela čiji je zaštitni objekat telesni integritet ili imovina nekog lica (krivičnih dela iz člana 121. KZ i člana 212. KZ).

U konkretnom slučaju, okr. N.S. stavljena je na teret radnja fizičkog napada na učesnika sportske priredbe, oštećenog I.K., zadavanjem udarca pesnicom u predelu lica oštećenog. Kako fizički napad podrazumeva različita delovanja na telo čoveka koja ne moraju imati za posledicu povredu, odnosno narušavanje telesnog integriteta, to za postojanje krivičnog dela iz člana 344a stav 1. KZ, kada se izvršava radnjom fizičkog napada, nije od značaja da li je takva posledica nastupila, što znači da je delo izvršeno samom tom radnjom, dakle u konkretnom slučaju radnjom okrivljenog opisanog fizičkog napada na oštećenog kao učesnika sportske priredbe.

Navedenu radnju izvršenja okrivljeni je, prema činjeničnom opisu u izreci i činjeničnom utvrđenju u obrazloženju prvostepene presude, preduzeo za vreme odigravanja fudbalske utakmice i to prekida utakmice zbog svađe dva igrača protivničkih timova, tako što je iz publike utrčao u teren i u trku zadao udarac oštećenom u predelu lica i nosa, sa direktnim umišljajem da mu na taj način nanese tešku telesnu povredu, koja je tim udarcem i prouzrokovana, nakon čega je okrivljeni pobegao sa lica mesta.

Prema navedenom, ni pre ni posle fizičkog napada okrivljenog na oštećenog nije bilo nikakvog nereda, jer prethodno započeta svađa dva igrača nema značaj ni karakter nereda već običnog koškanja, niti je radnjom okrivljenog izazvan nered, odnosno do teškog telesnog povređivanja oštećenog nije došlo prilikom i u okolnostima nereda izazvanog izvršenjem krivičnog dela iz stava 1. člana 344a (npr.napada ili odbrane u tuči, gužvi sl., radnjom poznatog ili nepoznatog učinioca), jer je nastojanje ove okolnosti nužno za postojanje krivičnog dela iz člana 344a stav 4. KZ, već umišljajnom radnjom okrivljenog usmerenom, prema opisanom načinu izvršenja, na prouzrokovanje upravo navedene posledice kod oštećenog. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda, prihvaćena i od strane drugostepenog suda, da se u konkretnom slučaju radi o sticaju krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navode se i drugi nedostaci prvostepene presude za koje branilac kaže da izreku presude čine nerazumljivom i presudu zahvaćenom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP (različito označen datum donošenja presuda, odsustvo podataka o učesnicima postupka i ličnih podataka okrivljenog, određenja da li se radi o sportskoj priredbi ili javnom skupu), kao i nedostaci koji predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pri čemu se citira tekst navedene zakonske odredbe, a obrazloženje povrede postupka u pitanju, osim ukazivanja na odsustvo razloga za odluku o kazni, kao i povrede materijalnog zakona, svodi na analizu iskaza saslušanih svedoka i osporavanje ocene suda tih dokaza, dovođenjem istih u vezu sa nalazom i mišljenjem veštaka o načinu povređivanja oštećenog, dakle na osporavanje činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi. Nadalje, ističe se da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, povredom odredaba postupka o dostavljanju pismena (optužnog akta i poziva braniocu za glavni pretres) i time povredom prava na odbranu okrivljenog na glavnom pretresu, zbog nedovoljnog vremena za pripremu odbrane, kao i zbog saslušanja svedoka u istrazi bez prisustva branioca.

Međutim, niti jedan od napred istaknutih nedostataka pravnosnažne presude (bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje), odredbom člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđen kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev branioca okr. N.S. u ovom delu nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.