Navedenom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezani su okrivljeni AA i BB da naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud, na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, odlučiti posebnim rešenjem, a na osnovu člana 261. stav 2 tačka 9) ZKP, da na ime paušala solidarno plate sudu novčani iznos od 40.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja na žiro račun suda i priznanicu o izvršenoj uplati dostave sudu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 188/23 od 20.04.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 400/19 od 29.12.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Boško Roglić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povreda zakona iz člana 125, člana 388. stav 3. ZKP i člana 116. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude;

-branilac okrivljenog BB, advokat Radoslav Stefanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i povrede člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što će krivičnopravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovati kao produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ i na osnovu odredbi člana 103. i 104. KZ obustaviti krivični postupak, jer je u odnosu na to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja pre okončanja ovog krivičnog postupka ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog u smislu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP osloboditi od optužbe, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je osuđen ili tako što će okrivljenom umesto bezuslovne kazne zatvora izreći uslovnu osudu i utvrditi mu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine ne izvrši novo krivično delo ili da pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Boška Roglića i okrivljenog BB, advokata Radoslava Stefanovića, Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima za zaštitu zakonitosti, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Boška Roglića je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Radoslava Stefanovića je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okriljenih AA i BB u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i to:

-branilac okrivljenog AA, navodima da su odluka direktora o obrazovanju popisne komisije, vanredni popis komisije za preduzeća „Milord“ d.o.o. od 29.09.2014. godine, popisna lista komisije za popis od 29.09.2014. godine, izveštaj komisije o vanrednom popisu od 29.09.2014. godine suprotni članu 5. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Službeni glasnik RS“, br. 118/13 i 137/14) kojim je izričito zabranjeno da u komisiji za popis može biti određeno lice koje rukuje imovinom, odnosno koje je zaduženo za imovinu koja se popisuje, a kako je VV bio zaposlen u Privrednom društvu „Milord“ d.o.o. kao magacioner magacina broj .. u ulici ... broj .. tj. bio zadužen za imovinu koja se popisuje, a u isto vreme je bio član komisije za vanredni popis, navedeni dokazi su pribavljeni suprotno zakonu, pa i veštačenje Nihada Mehovića i veštačenje Društva za sudska veštačenja „Alere“ koja su zasnovana na tim dokazima, takođe predstavljaju nezakonite dokaze.

-branilac okrivljenog BB navodima da direktor – zakonski zastupnik privrednog subjekta GG, kao i računopolagač – magacioner VV, nisu mogli biti članovi popisne komisije, jer je to protivno odredbi 5. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Službeni glasnik RS“, br. 118/13 i 137/14), kojom odredbom nije dozvoljeno da računopolagač, kao i zakonski zastupnik privrednog subjekta – direktor u slučaju popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem u privrednom društvu, budu članovi popisne komisije, a zapisnik te nezakonito sačinjene popisne komisije je bio osnov za izradu nalaza i mišljenja veštaka Društva za sudska veštačenja „Alere“, pa sve navedno predstavlja nezakonite dokaze.

Članom 4. stav 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Službeni glasnik RS“, br. 118/13) propisano je da je za organizaciju i pravilnost popisa odgovorno lice iz člana 32. stav 3. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/13).

Članom 32. stav 3. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/13) propisano je da finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica odnosno preduzetnik.

Članom 5. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Službeni glasnik RS“, br. 118/13) u stavu 1. propisano je da u komisiju za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja se popisuje, a stavom 2. istog člana propisano je da komisija za popis može angažovati veštaka za procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih oblika imovine i obaveza.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na osnovu Statuta preduzeća direktor preduća „Milord“ d.o.o. Novi Pazar doneo Odluku o vanrednom popisu i odredio lica koja će biti članovi popisne komisije u magacinu broj .. na dan 29.09.2014. godine i to DD kao predsednika komisije, VV kao zamenika i GG kao člana, da će komisija popis izvršiti 29.09.2014. godine i da će najkasnije do tog datuma nadležnom organu dostaviti izveštaj o izvršenom popisu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na osnovu Odluke o popisu i obrazovanju komisije za popis sa stanjem na dan 29.09.2014. godine donete od strane direktora preduzeća „Milord“ d.o.o, komisija za popis sačinila izveštaj komisije o izvršenom vanrednom popisu, a koja komisija je imenovana rešenjem nadležnog organa od 29.09.2014. godine u sastavu DD-predsednik komisije, VV-zamenik i GG-član, koja je izvršila popis 29.09.2014. godine sa stanjem na taj dan i prema uputstvu direktora od tog datuma i o izvršenom popisu i utvrđenom stanju popisa, podnela izveštaj iz koga proizilazi da je popis izvršen u prisustvu svih članova komisije i odgovornih lica – računopolagača, da su popisane materijalne vrednosti robnog stanja magacina broj .. i da je popisna komisija ustanovila manjkove u artiklima u količinama, cenama i vrednostima bliže navedenim u tom izveštaju, kao i da je uz izveštaj sačinjena popisna lista, kao i da su izveštaj i popisnu listu potpisali članovi komisije, bez primedbi.

Iz nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka Nihada Mehovića o izvršenom veštačenju u predmetu KT 1213/14 od 08.04.2015. godine proizilazi da je zadatak veštaka po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva bio da izvrši ekonomsko – finansijsko veštačenje oduzete robe iz preduzeća D.O.O. „Milord“ iz Novog Pazara tj. da utvrdi vrednost oduzete robe prema zapisniku sačinjenom na dan 29.09.2014. godine i na osnovu analitičkih kartica priloženih u spisima predmeta, a da je veštak izvršio uvid u spise predmeta, odnosno u priloženi zapisnik od 29.09.2014. godine i analitičke kartice sačinjene od ovlašćenih lica preduzeća D.O.O. „Milord“ iz Novog Pazara, lager liste robe tj. robno stanje magacina broj .. na dan 29.09.2014. godine, kao i JCI, kalkulacije i račune i utvrdio da je ukupna količina oduzete robe 28.293,00 kilograma, nabavne vrednosti 9.135.778,74 dinara, a prodajne vrednosti 10.049.426,23 dinara.

Iz nalaza i mišljenje veštaka Društva za sudska veštačenja „Alere“ iz Novog Pazara od 12.03.2020. godine proizilazi da se u cilju izrade naloženog mišljenja, veštak upoznao sa relevatnom dokumentacijom koja se nalazi u spisima predmeta, zahtevao od privrednog društva „Milord“ d.o.o. Novi Pazar da mu za artikle za koje je vanrednim popisom od 29.09.2014. godine utvrđen manjak dostavi analitičke kartice sa pregledima nabavljenih i prodatih količina istih materijala tokom 2013., 2014., 2015. godine, sve fakture – račune ispostavljene nepovezanim pravnim licima po osnovu prodaje napred navedenih materijala u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2015. godine, analitičke kartice na kojima su evidentirani prihodi po osnovu prodaje materijala za period od 01.01.2013. godine do 31.12.2015. godine, svu ostalu knjigovodstveno-pravnu dokumetnaciju i analitičku evidenciju bitnu za utvrđivanje tržišne prodajne vrednosti materijala za koje je vanrednim popisom od 29.09.2014. godine utvrđen manjak u magacinu broj .. društva „Milord“ d.o.o. Novi Pazar, a što je veštacima dostavljeno i na osnovu koje dokumentacije su veštaci utvrdili manjak, tržišnu vrednost teksas platna, oduzetog od okrivljenih, a zatim vraćenog društvu „Milord“ d.o.o. Novi Pazar, kao i tržišne vrednosti svakog artikla teksas platna pojedinačno.

Društvo za sudska veštačenja „Alere“ je dana 05.06.2020. godine dalo i odgovor na primedbe branioca okrivljenog AA, uz napomenu da veštaci u potpunosti ostaju pri osnovnom nalazu i mišljenju od 12.03.2020. godine, a da uz primedbe nije dostavljen ni jedan novi materijalni dokaz, kao i da primedbama nije osporena metodologija ni dokumentacija na osnovu koje je utvrđena količina i vrednost predmetnog materijala.

Magacioner VV, je bio član komisije za vanredni popis u preduzeću „Milord“ d.o.o. u Novom Pazaru dana 29.09.2014. godine, što nije u skladu sa članom 5. stav 1. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, ali pored njega, navedenu komisiju su sačinjavala još dva lica - DD kao predsednik komisije i GG kao član komisije, koja komisija je formirana od strane nadležnog organa (u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i članom 32. stav 3. Zakona o računovodstvu), izvršila popis materijalne vrednosti robnog stanja magacina broj .. tog preduzeća, utvrdila manjkove i o tome sačinila izveštaj i popisnu listu dana 29.09.2014. godine. Iz navedenog proizilazi da su navedeni izveštaj i popisnu listu, pored lica koje je činilo komisiju suprotno podzakonskom aktu, sačinjavala i još dva lica od kojih je jedan direktor i vlasnik preduzeća čije učešće u radu komisije je u skladu sa zakonom i u čijem interesu je bilo kako utvrđivanje manjka, tako i utvrđivanje materijalne istine, zbog čega se po nalaženju Vrhovnog suda verodostojnost činjenica utvrđenih tim popisom ne može dovoditi u sumnju, a navedene isprave nisu sačinjene suprotno zakonu.

Nadalje, veštačenje obavljeno od strane stalnog sudskog veštaka Nihada Mehovića od 08.04.2015. godine je sačinjeno na osnovu kompletne dokumentacije preduzeća „Milord“ d.o.o. Novi Pazar, koju su pored izveštaja o vanrednom popisu i popisne liste od 29.09.2014. godine činile i analitičke kartice, lager liste tj. robno stanje magacina broj .. na dan 29.09.2014. godine JCI, kalkulacije i računi, kao i prateće isprave o izvršenom uvozu oduzete tekstilne robe, a za veštačenje Društva za sudska veštačenja „Alere“ od 12.03.2020. godine korišćene su i analitičke kartice sa pregledima nabavljenih i prodatih količina materijala tokom 2013., 2014., 2015. godine, sve fakture ispostavljene nepozvanim pravnim licima po osnovu prodaje napred navedenih materijala u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2015. godine, analitičke kartice na kojima su evidentirani prihodi po osnovu prodaje materijala za isti period, kao i sva knjigovodstvena i pravna dokumentacija i analitička evidencija preduzeća „Milord“ d.o.o. iz čega po nalaženju Vrhovnog suda proizilazi da su nalazi i mišljenja veštaka zasnovani pored izveštaja popisne komisije i popisne liste i na drugoj brojnoj knjigovodstveno-pravnoj dokumetantaciji i evideniciji preduzeća „Milord“ d.o.o. Novi Pazar.

Iz svih napred navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, izveštaj o vanrednom popisu i popisna lista od 29.09.2014. godine i izvršena veštačenja ne predstavljaju nezakonite dokaze, a naročito imajući u vidu da su se veštačenja u ovom krivičnom postupku vršila kako na osnovu navedenih isprava, tako i na osnovu druge brojne knjigovodstveno-pravne dokumetancije i evidencije preduzeća, a da na dokumentaciju na osnovu koje je utvrđena količina i vrednost predmetne robe branilac okrivljenog AA nije imao primedbi, pa sve navedeno predstavlja dokaze na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – CD snimku koji je projektovan na glavnom pretresu dana 23.12.2019. godine, koji je pribavljen od strane oštećenih sa privatnog objekta, dok branilac okrivljenog AA ukazujući na istu povredu, u zahtevu navodi da je sud pogrešno primenio član 32. Zakona o privatnom obezbeđenju koji propisuje uslove upotrebe i korišćenja snimaka (upozorenje „pazi snima se“, čuvanje snimaka) sa video nadzora objekta, jer u konkretnom slučaju, CD snimak potiče sa drugog objekta, a ne objekta oštećenog, što je suprotno zakonu.

Branioci okrivljenih AA i BB u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da su pobijane presude zasnovane na iskazu ranije saoptuženog ĐĐ, prema kome je krivični postupak razdvojen i obustavljen, pa se izjava ĐĐ koja je data pre razdvajanja i obustave krivičnog postupka nije mogla koristiti kao dokaz protiv okrivljenih u ovoj krivičnopravnoj stvari, već je u ovom postupku eventualno ĐĐ mogao biti ponovo saslušan u svojstvu svedoka, dok se u zahtevu branioca okrivljenog AA na identičan način ukazuje i na pročitan iskaz saokrivljenog EE, kao dokaz izveden suprotno odredbama ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na iste povrede krivičnog zahteva odbrana okrivljenih je ukazivala u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 4, stav 2. ( u pogledu CD snimka) i na strani 4 stav 3. (uz pogledu iskaza ranije saoptuženih) obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku – okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao sa umišljajem ni u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, a da nema ni elemenata saučesništva.

Odredbom člana 204. stav 1. KZ propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od 1 do 8 godina, a stavom 4. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Odredbom člana 33. KZ propisano je da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Odredbom člana 25. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to i pristao.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da su okrivljeni AA i BB u periodu od 01.01.2014. godine do 29.09.2014. godine sa umišljajem, u stanu uračunljivosti, svesni da je njihovo delo zabranjeno, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist iz magacina firme PD „Milord“ u Novom Pazaru, u ulici ... vlasništvo oštećenog GG oduzeli rolne teksas platna u težini od 28.923 kilograma u vrednosti od 9.256.380,00 dinara na taj način što je AA kao bivši radnik umnožio – iskopirao ključ bez znanja vlasnika, zatim kada nikog ne bi bilo u magacinu, otključavao vrata, ulazio u magacin, iznosio rolne platna i utovarao sa optuženim BB u automobil marke „Reno ...“, a potom po prethodnom dogovoru isto prodavali ĐĐ i EE, vlasnicima krojačkih radnji po ceni znatno nižoj od stvarne, čime su kao saizvršioci izvršili krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama BB stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim – radnje krivičnog dela je izvršio sa umišljajem u stanju uračunljivosti, svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist zajedno sa okrivljenim AA, je oduzeo rolne teksas platna u vrednosti od 9.256.380,00 dinara iznoseći iz magacina robu i utovarajući je u auto, a potom, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okrivljenim AA je tu robu prodavao ĐĐ i EE – pri čemu iz navedenog jasno proizilaze svi elementi umišljaja iz člana 25. KZ na strani ovog okrivljenog i svi elementi saizvršilaštva propisani odredbom člana 33. KZ, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog BB, ukazuje da su prilikom odmeravanja kazne na štetu okrivljenog povređene odredbe člana 54. KZ, tako što sud nije uzeo u obzir stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno i jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, činjenicu da je okrivljeni oženjen i otac troje dece, da nije krivično i prekršajno kažnjavan, da je zanemareno načelo individualizacije kazne, na koji način se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

8

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se u radnjama okrivljenog BB, na osnovu dokaza izvedenih u ovom krivičnom postupku stiče eventualno jedna radnja pomaganja u izvršenju krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ i to dana 29.09.2014. godine. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA navodi se da iz dokaza izvedenih u ovom postupku proizilazi da je okrivljeni izvršio krivično delo krađa iz člana 203. KZ, pri čemu nije primenjen član 61. KZ, iako je utvrđeno da je krivično delo vršeno u dužem vremenskom periodu. Po oceni Vrhovnog suda, iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa su zahtevi u tom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog BB, navodi se da drugostepeni sud u postupku po žalbi nije odlučio ni po jednom navodu žalbe u vezi sa nezakonitim dokazima i o donošenju odluke nezakonito i nepravilno utvrđenom i dodeljenom imovinskopravnom zahtevu, na koji način se ukazuje na povredu člana 460. ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u tom delu od strane Vrhovnog suda ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su pobijanim presudama povređeni članovi 125. ZKP (sud nije saslušao stručnog savetnika i nije dozvolio da on dostavi svoj nalaz), člana 388. stav 3. ZKP (u ovom krivičnom postupku je promenjen predsednik veća, pa je glavni pretres morao početi iznova, što znači da su se iznova morali izvesti svi dokazi, pa i gledanje CD snimka, zbog čega nije mogla da se pročita rekonstrukcija video snimka), i povredu člana 116. ZKP (jer je veštak morao biti izuzet). Po oceni Vrhovnog suda, iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje se na povrede zakona koje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB odbijeni kao neosnovani, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome su isti zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

9