U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Zlatana Kurtovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 736/16 od 24.05.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1036/17 od 08.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 21.11.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 736/16 od 24.05.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1036/17 od 08.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 736/16 od 24.05.2017. godine, okr. AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i osuđen je i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužanda plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 1036/17 od 08.09.2017. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. Zlatan Kurtović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni osuđen krivično delo, iz razloga što u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude nedostaju zakonom propisani elementi, a i opis krivičnog dela sadrži osnove koji isključuju protivpravnost, a time i postojanje krivičnog dela iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečen prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza.

Stavom 2. istog člana propisano je da će se učinilac krivičnog dela poreska utaja kazniti zatvorom od jedne do 8 godina i novčanom kaznom ako iznos obaveze iz stava 1. člana 229. KZ čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara.

Izrekom prvostepene presude okr. AA oglašen je krivim što je u uračunljivom stanju i sa umišljajem, u svojstvu fizičkog lica – poljoprivrednika, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u periodu od 05.02. do 01.04.2015. godine nije podneo poreskoj upravi, Filijali u ... evidencionu prijavu za evidentiranje obveznika PDV, iako je u periodu od 03.03. do 16.12.2014. godine izvršio promet dobara u iznosu većem od 8.000.000,00 dinara i ostvario promet dobara u iznosu od 7.257.000,00 dinara u periodu od 05.02. do 01.04.2015. godine i na taj promet dobara nije obračunao PDV u iznosu od 725.700,00 dinara, a nije podneo ni poreski bilans za 2015. godinu po osnovu izvršenog a ne evidentiranog prihoda od samostalne delatnosti, tako umanjio oporezivu dobit u ukupnom iznosu od 7.257.000,00 dinara na koji način je izbegao da plati porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 725.700,00 dinara i doprinos za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 953.862,00 dinara i na taj način uskratio prihod budžetu Srbije u ukupnom iznosu od 2.405.262,00 dinara, pri čemu je bio svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje.

Dakle, prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude okrivljeni, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreskih obaveza i doprinosa nije podneo poreskoj upravi prijavu sa konkretnim podacima o ostvarenom prometu dobara, koje činjenice su od značaja za evidentiranje i plaćanje poreskih obaveza navedenih u izreci prvostepene presude, te dakle, izreka sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljeni i oglašen krivim. Stoga Vrhovni kasacioni sud navode zahteva da u izreci presude nedostaju zakonom propisani elementi predmetnog krivičnog dela ocenjuje neosnovanim.

Navodi zahteva kojima branilac osporava postojanje namere izbegavanja plaćanja poreza ukazujući da je knjigovodstvo okrivljenog vodila agencija i da je predstavniku agencije okrivljeni uputio zahtev da strogo vodi računa o iznosu ostvarenog prometa i da isti ne pređe dozvoljeni cenzus za ulazak u sistem PDV, da je dozvoljeni promet prešao navedenih iznos za samo 107.000,00 dinara, što okrivljeni nije mogao da zna ... da je okrivljeni poljoprivrednik koji je angažovao agenciju za knjigovodstvene poslove i da nije mogao sam da računskim operacijama kontroliše da li je sporni promet stoke pravilno evidentiran u njegovom poslovanju ... branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, a zahtev za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne može se podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić