Istom rešenjem, na osnovu člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećena VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 br.85/19 od 12.09.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca maloletnih, sada punoletnih AA i BB, a rešenje Višeg suda u Novom Sadu Km broj 96/18 od 25.01.2019. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac maloletnog sada punoletnog AA – advokat Ljubica Žikić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizlazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredaba člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zbog člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja ili samo rešenje doneto u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati sudu na ponovno suđenje, ili da pobijana rešenja preinači;

-branilac maloletnog sada punoletnog BB – advokat Nemanja Tomić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizlazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zbog povreda odredaba člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane odluke ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da preinači pobijane odluke tako što će maloletnog sada punoletnog BB, osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahteve za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca maloletnih, sada punoletnih AA i BB, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti i nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca maloletnih, sada punoletnih AA i BB, ističe se da prvostepeni sud u ponovljenom postupku, suprotno smernicama i uputstvima drugostepenog suda, nije ispitao svedoka – oštećenu VV, već je usled nemogućnosti da pronađe oštećenu, pristupio ispitivanju veštaka dr Valentine Šobot i na njenom iskazu zasnovao odluku, i pored toga što iskaz veštaka „nikako ne može i ne sme biti zamena za iskaz od strane oštećene“ obzirom da je zadatak veštaka da daje stručno mišljenje, a ne da daje odgovore umesto stranaka i na taj način dobije drugu procesnu ulogu u postupku.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga što iz spisa predmeta proizlazi da je sudski veštak dr Valentina Šobot na glavnom pretresu saslušana samo na okolnosti da li je kod oštećene registrovana sklonost ka konfabulacijama, odnosno na okolnost da li je sposobna da da verodostojan iskaz, te o pitanjima vezanim za njeno duševno stanje u kom se nalazila tokom kritičnog događaja, a što je u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. ZKP.

Kako se, dakle, navedeni sudski veštak na glavnom pretresu izjašnjavala samo o pitanjima vezanim za psihološki profil oštećene, za čije utvrđivanje, odnosno ocenu je potrebno stručno znanje, a ne i o pravnim pitanjima o kojima se odlučuje u postupku, niti se izjašnjavala o tome šta se desilo kritičnom prilikom, to su navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca sada punoletnih AA i BB, kojima se ukazuje da je iskaz veštaka dr Valentine Šobot zamenio iskaz same oštećene i da je na ovaj način pravnosnažna odluka zasnovana na nedozvoljenom dokazu, ocenjeni neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca maloletnih sada punoletnih AA i BB u preostalom delu valja odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2.) i 3) ZKP mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom.

U preostalom delu, branioci maloletnih sada punoletnih AA i BB, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističu povredu odredaba člana 16. ZKP i povredu načela „in dubio pro reo“, a s tim u vezi u suštini polemišu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim rešenjima, isticanjem da su nižestepena rešenja zasnovana na posrednim dokazima, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona. Stoga su u ovom delu podneti zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pored toga, istim zahtevima ukazuje se i da su pobijanim rešenjima učinjene povrede odredaba člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 32. Ustava RS, kojima je garantovano pravo na pravično suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, i shodno odredbi člana 484. ZKP, takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, pa kako branioci maloletnih sada punoletnih AA i BB, uz podnete zahteve nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, nalazeći da u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i članom 484. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić