Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 108/22 od 12.05.2022. godine, u stavu prvom, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Kovačevića i prvostepena presuda je potvrđena, a u stavu drugom odbačena je kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Agatonovića izjavljena protiv prvostepene presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Agatonović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je žalba branioca okrivljenog – advokata Zorana Agatonovića odbačena kao neblagovremena, ali i činjenicu da je drugi branilac izjavio žalbu protiv prvostepene presude o kojoj je meritorno odlučeno, pa se ima smatrati da je zakonito korišćen redovan pravni lek.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Prema navodima zahteva pravnosnažnim presudama učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što su krivičnopravne radnje okrivljenog opisane u izreci presude kvalifikovane kao produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika, iako samo jedna od njih i to treća, sadrži opis načina na koji je ta radnja preduzeta u cilju zadovoljenja polnog nagona okrivljenog kao zakonskog obeležja tog krivičnog dela, dok je iz opisa ostalih radnji navedenih u izreci taj opis izostao pa iste prema navodima zahteva, nisu mogle ući u sastav produženog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko pod uslovima iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 3. ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju.

Odredbom člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa detetom.

Iako ovo krivično delo nema svoje zakonsko obeležje i nema jasno određenu radnju izvršenja nego se upućuje na krivična dela iz čl. 178. st. 1. i 2, 179. stav 1, 180. stav 1. i 181. stav 1. do 3. Krivičnog zakonika, nesporno je da su to sve one radnje koje su upravljene na zadovoljenje seksualnog nagona, ali ne obljubom i sa njom izjednačenim činom, kada se oni smatraju krivičnim delima i mogu se ostvariti kroz različite delatnosti - od prinuđavanja žrtve da skine odeću pa sve do radnji koje predstavljaju početak obljube u širem smislu kojima se ne postiže zadovoljavanje seksualnog nagona, već se one ograničavaju na pobuđivanje seksualnog nagona ili na njegovo zadovoljavanje u znatno slabijem intenzitetu nego kod obljube ili sa njom izjednačenog čina.

Imajući u vidu navedeno, kao i citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika, citiranu odredbu člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika (na koju upućuje odredba člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika), te činjenični opis krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni u toku 2018. godine, u ..., izvršio više polnih radnji prema detetu, oštećenoj BB, rođenoj 2009. godine radi zadovoljenja svog polnog nagona, na taj način što je neutvrđenog dana u toku 2018. godine dok se sa maloletnom oštećenom nalazio u automobilu, kesicu kikirikija stavio oštećenoj između nogu dok je ona sedela na zadnjem sedištu nakon čega ju je dodirivao po nogama i genitalijama; neutvrđenog dana u maju mesecu 2018. godine, u podrumu zgrade u ulici ..., dok su se utovarala drva, maloletnu oštećenu u više navrata dodirivao između nogu i po zadnjici; neutvrđenog dana u maju mesecu 2018. godine, u podrumu zgrade u ulici ..., nakon što je maloletnoj oštećenoj dao novac da kupi sladoled, ljubio maloletnu oštećenu po grudima, nakon čega ju je povukao da sedne kod njega u krilo, zatim nastavio da ljubi po leđima, a tada je oštećena osetila njegov polni organ; neutvrđenog dana u julu mesecu 2018. godine dok se sa maloletnom oštećenom nalazio u automobilu, telefonom je slikao svoj polni organ što je maloletna oštećena videla; neutvrđenog dana 2018. godine u stanu u kojem živi maloletna oštećena sa svojom majkom, u prisustvu maloletne oštećene, dok je sedeo na krevetu i bio u šorcu, rukom ispod stola držao svoj polni organ što je maloletna oštećena videla i neutvrđenog dana 2018. godine u stanu okrivljenog, kada je maloletna oštećena tražila da izađe na terasu i vidi psa krenuo za njom i dok su zajedno bili na terasi svoju glavu je stavljao na zadnjicu maloletne oštećene, pri čemu je postupao sa umišljajem, u uračunljivom stanju, svestan da je njegovo delo zabranjeno, po nalaženju ovog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika i to kako objektivna u pogledu radnje izvršenja dela, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sve radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude, izvršene su u nameri zadovoljenja i pobuđivanja seksualnog nagona okrivljenog, kršenjem postojećih normi seksualnog morala, pod uslovima i okolnostima, kojima se narušava slobodno opredeljenje drugog lica u oblasti seksualnih odnosa, odnosno povređuje seksualna sloboda ličnosti, konkretno prema detetu oštećene BB.

Pored ovoga, sve krivičnopravne radnje opisane u izreci prvostepene presude, koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, isti je preduzeo u vremenskom kontinuitetu, sa jedinstvenim umišljajem, usmerenim na zadovoljenje svog polnog nagona, prema istoj oštećenoj, pa kako produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od okolnosti navedenih u članu 61. Krivičnog zakonika, to se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostali navodi zahteva izneti u okviru iste povrede zakona, kojima branilac iznosi sopstveno mišljenje o postojanju namere zadovoljenja polnog nagona kod okrivljenog u konkretnoj situaciji, od strane Vrhovnog kasacionog suda nisu razmatrani, jer predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je iskaz svedoka maloletne GG, dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Aranđelovcu, dana 17.07.2019. godine, nezakonit dokaz na kome se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne može zasnivati iz razloga što je ispitivanju ovog svedoka, kao zakonski zastupnik prisustvovao njen otac DD, koji je u istom postupku takođe ispitan kao svedok i na opisani način se upoznao sa njenim iskazom pre nego što je i sam dao iskaz, zbog čega je i iskaz ovog svedoka nezakonit. Navedeno postupanje suda je, prema navodima zahteva, u suprotnosti sa odredbom člana 98. stav 1. ZKP, kojom je propisano da se svedok ispituje ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka proizlazi da je svedok maloletna GG, ispitana pred javnim tužiocem OJT u Aranđelovcu dana 17.07.2019. godine u prisustvu zakonskog zastupnika – oca DD, čije je pravo i dužnost, kao roditelja, da zastupa dete u svim pravnim poslovima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta, s obzirom na ograničenu poslovnu sposobnost deteta, shodno članu 72. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu jedinstvo procesnih uloga maloletnog svedoka i njenog zakonskog zastupnika i da je sledstveno tome prisustvo zakonskog zastupnika saslušanju maloletnog svedoka obavezno, odnosno da se isto ne može obaviti u njegovom odsustvu, to po nalaženju ovog suda, sud prilikom saslušanja svedoka maloletne GG, u prisustvu zakonskog zastupnika, oca DD, nije povredio odredbu člana 98. stav 1. ZKP.

Okolnost što je i DD, u postupku koji se vodio protiv okrivljenog AA, nakon toga ispitan u svojstvu svedoka, ne dovodi u pitanje zakonitost iskaza navedenih svedoka. Ovo imajući u vidu da se u momentu ispitivanja maloletnog svedoka nije znalo da će njen zakonski zastupnik biti ispitan u svojstvu svedoka i da se potreba za njegovim ispitivanjem, a u cilju saznavanja činjenica koje su predmet dokazivanja, pojavila kasnije – na glavnom pretresu održanom dana 30.08.2021. godine, kada je sud o tome doneo rešenje.

Imajući u vidu činjenicu da je iz odredaba o toku glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, očigledno da stranke i branilac mogu na glavnom pretresu iznositi činjenice i predlagati dokaze, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima branioca, prvostepeni sud u zakonito sprovedenom postupku, nakon što je zakonski zastupnik maloletne oštećene predložio izvođenje ovog dokaza, ispitao i zakonskog zastupnika maloletne GG u svojstvu svedoka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da obzirom da je zakonski zastupnik maloletne GG, ispitan kao svedok na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, to njegov procesni položaj zakonskog zastupnika kao svedoka, u smislu člana 400. stav 1. i 2. ZKP, nije kompromitovan, jer je očigledno da je isti prilikom ispitivanja maloletne GG pred javnim tužiocem, prisustvovao isključivo kao njen zakonski zastupnik.

Pored ovoga, u pogledu iste povrede zakona branilac je u prilog svom stavu – da su iskazi navedenih svedoka nezakoniti, naveo i povredu odredbe člana 152. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, ukazujući da je istom propisano u čijem prisustvu se ispituje maloletno lice i da se prema ovoj odredbi maloletno lice ne ispituje u prisustvu oca koji je istovremeno i svedok. Međutim, imajući u vidu da je položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku propisan odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to u odredbama člana 150. – 157., to se odredba na koju se poziva branilac - 152. stav 3., odnosi na način ispitivanja maloletnog lica kao oštećenog u krivičnom postupku, a što nije slučaj u odnosu na maloletnu svedokinju, to su izneti navodi branioca, ocenjeni neosnovanim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su iskazi svedoka GG i DD, nezakoniti dokazi koji nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, s tim što obrazlažući navedenu povredu zakona branilac ukazuje na nerazumljivu izreku u pogledu toga da li je okrivljeni osuđen za krivična dela u sticaju ili zbog jednog produženog krivičnog dela, što predstavljaja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1.tačka 11) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić