Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.P., adv. B.K., je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude nejasna i nerazumljiva u pogledu odluke o kazni, pošto iz date formulacije proizilazi da se okrivljenom nevršenjem dela u naredne tri godine sprovodi zatvorska kazna, i u pogledu vremena izvršenja dela, koje je opredeljeno kao vremenski interval iako je obeležje dela radnja svršenog karaktera, kao i u pogledu navoda da je okrivljeni postupao u svojstvu direktora „preduzeća“, koji termin ne poznaje ni jedan pozitivno pravni propis i navoda da je okrivljeni „preduzeo“ predmetnu robu, te zbog toga što nije konkretno opisana radnja izvršenja već naveden zakonski tekst, što nije bliže označeno sedište privrednog subjekta „P.“ d..o.o. (ulica i broj) i što nije navedeno ko su odgovorna lica kod oštećenog, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Navodima zahteva da je izreka presude, u pogledu dovođenja u zabludu odgovornih lica oštećenog, protivrečna stanju u spisima, odnosno iskazu D.M., jedinog odgovornog lica u „H.“ d.o.o., iz kojeg proizilazi da ne tereti okrivljenog i da okrivljeni njega ni bilo koga nije mogao dovesti u zabludu, kao i da je protivrečna razlozima presude da su izdate i blanko potpisane i overene menice, kojim radnjama je okrivljeni obezbedio potraživanje oštećenog i pri tome je privredno društvo koje je zaključilo ugovor sa oštećenim solventno, te i navodima zahteva da su razlozi presude o posledici dela i nastaloj šteti suprotni dokazima iz kojih proizilazi da je oštećeno privredno društvo nepostojeće i da je brisano iz registra, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog u uvodu zahteva ističe, između ostalog, povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP, a obrazloženje te povrede svodi se na osporavanje odluke o visini kazne i s tim u vezi ocene suda okolnosti od značaja za tu odluku, čime se ukazuje na povredu iz člana 441. stav 1. ZKP.

Pozivajući se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, bez opredeljenja o kojim tačno povredama je reč, branilac okrivljenog ističe da sud u ponovljenom postupku nije omogućio okrivljenom da se izjasni o optužnom aktu, čime ukazuje na povredu odredbe člana 392. ZKP, kao i da sud nije izveo dokaze koje je predložila odbrana (ispitivanje svedoka V.K.) i da nije brižljivo i pravilno cenio izvedene dokaze (presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 3737/08, iskaz svedoka V.E.) koji ukazuju da se radi o dužničko-poverilačkom odnosu, da je okrivljeni nudio razna rešenja za otplatu duga, između ostalog ulagao lična sredstva i da nije vršio radnje koje imaju obleležje krivičnog dela, odnosno da kod njega nije postojala namera dovođenja u zabludu druge ugovorne strane, te da sud nije raspravio činjenice da li je posledica i šteta uopšte nastala, a kojim navodima branilac okrivljenog osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Međutim, povrede zakona na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.P., kao i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i branioca okrivljenog, pa je zahtev branioca okr. G.P. nedozvoljen u delu u kojem je podnet iz tih razloga.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a navodima zahteva da je sud pogrešno primenio materijalno pravo jer nisu ispunjeni elementi krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4 KZ ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne kaže u čemu se sastoji prekoračenje optužbe, na kojim dokazima i zbog čega presuda nije mogla biti zasnovana i na koji način je odlukom kojom je okrivljeni oslobođen od plaćanja troškova krivičnog postupka povređen zakon, ni koja obeležja krivičnog dela u pitanju nisu sadržana u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane pravnosnažne presude, pa zahtev u pogledu navedenih povreda nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, shodno kojoj se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje istog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.P. odbacio, u delu u kojem je zahtev nedozvoljen primenom člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, a u delu u kojem zahtev nema propisan sadržaj, primenom člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.