Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marsel Gogić zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nema obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Prema navodima zahteva, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela propisana je kao radnja činjenja i to sa stepenom agresivnosti, koji se ogleda u načinima preduzimanja (pretnjom napadom, pokušajem napada, samim napadom i na drugi način koji je njima sličan) i postoji samo u slučaju pružanja aktivnog otpora, što okrivljeni nije učinio kritičnom prilikom, pa samim tim nepostupanje po naredbi službenog lica odnosno bežanje okrivljenog sa lica mesta, kao u konkretnom slučaju, ne može biti radnja predmetnog krivičnog dela. Ovo posebno imajući u vidu da službena radnja pretresanje stana koju su policijski službenici preduzimali, nije započeta u trenutku kada je okrivljeni počeo da beži jer naredba o pretresanju nije uručena okrivljenom, pretres je, prema stavu odbrane, mogao da se obavi i bez okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da su nadležni organi za održavnje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. tog člana, zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama tog zakona.

Radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, alternativno je propisana i može se sastojati u pretnji napadom, pokušaju napada, napadu ili u ometanju na drugi način službenog lica, nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Pored ovoga, članom 110. stav 4. Zakona o policiji propisano je da se otporom smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se, pored ostalog, može vršiti oglušivanjem i pasivnim otporom.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, je u vreme i na mestu označenom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, na drugi način ometao službena lica – policijske službenike PS Stara Pazova u vršenju službene dužnosti – pretresanje stana i drugih prostorija na označenoj adresi....radi pronalaženja okrivljenog AA, tragova krivičnog dela odnosno predmeta važnih za krivični postupak koji potiču iz krivičnog dela iz člana 246a Krivičnog zakonika, po naredbi za pretresanje.....na taj način što je, kada su policijski službenici ušli u objekat radi vršenja pretresa, istrčao iz istog i počeo da beži, kada su mu policijski službenici VV i GG izdali naredbu „Stoj policija“, dok se nalazio na zidu sa zadnje strane dvorišta....nastavio da se udaljava sa lica mesta trčećim korakom...kada mu je policijski službenik DD izdao naredbu „Stoj policija“ i „Pucaću“ i ispalio jedan hitac iz službenog pištolja, a policijski službenik BB izdao naredbu „Stoj policija“, nije postupio po naredbama oštećenih policijskih službenika, već je nastavio da se udaljava sa lica mesta do.... gde su ga zaustavili policijski službenici VV i GG, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela.“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da celokupno ponašanje okrivljenog AA, koje je prethodno opisano, a ogleda se u bežanju i nepostupanju po izričitim naredbama ovlašćenih službenih lica, u kontekstu njihovog postupanja prema naredbi suda nesumnjivo ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica na drugi način u obavljanju konkretne službene dužnosti, pronalaženju lica i pretresa prostorija, što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Stoga su, suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, u kojima se iznosi stav da u radnjama okrivljenog, nema zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u ovom slučaju ne može primeniti stav zauzet u presudi ovog suda Kzz 1123/2021 na koju se u zahtevu poziva branilac okrivljenog, vezano za momenat kada je okrivljenom uručena naredba o pretresanju stana, s obzirom na to da taj momenat nije od odlučnog uticaja na odluku o tome da li radnje okrivljenog predstavljaju ometanje ovlašćenih službenih lica u obavljanju službene dužnosti, već se odluka o tome donosi sagledavanjem svih okolnosti konkretnog slučaja, koje su različite, u odnosu na činjenice koje su predmet odlučivanja u pomenutoj presudi.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA neosnovano ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić