Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.16/14 od 27.08.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog D.K. i presuda Višeg suda u Čačku Kž 26/14 od 14.05.2014. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.K., advokat I.Ć., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. do 3. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 441. st. 3. i 4. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, a da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da se ukine trećestepena presuda i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem ili da se preinače prvostepena i drugostepena ili samo drugostepena odluka u korist okrivljenog pa da se okrivljeni oslobodi od optužbe, a da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, a da branioc bude obavešten o sednici veća.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.K. u svom zahtevu navodi da je MUP PU Čačak podneo krivičnu prijavu pod brojem KU 1119/05 protiv D.K. zbog krivičnog dela iz člana 214. KZ RS koje dana 12.12.2005. godine – dana kada se kritični događaj odigrao – nije postojalo, jer je bilo brisano iz KZ RS, a čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP su neosnovani, jer sud nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji datoj u krivičnoj prijavi, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud pravilno, primenom člana 5. KZ krivično-pravne radnje okrivljenog D.K. opisane u stavu I drugostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer se u istima stiču svi subjektivni i objektivni elementi navedenog krivičnog dela, a što je potvrđeno i od strane suda trećeg stepena.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, i povrede zakona iz člana 439. tač. 2. i 3. ZKP i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, ali budući da navedene povrede zakona nisu obrazložene, već se u obrazloženju zahteva u preostalom delu isključivo pobija činjenično utvrđenje suda, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva branioca okrivljenog D.K. nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.