Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim rešenjima o troškovima krivičnog postupka sud povredio napred navedenu odredbu Zakona, obzirom da nije primenio odredbu člana 266. ZKP prilikom donošenja odluke o troškovima punomoćnika oštećenog. Po stavu odbrane, ne postoji obaveza okrivljene, shodno članu 266. ZKP da naknadi troškove punomoćnika oštećenog, s obzirom da je u smislu navedenog člana naknadu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, jer je punomoćnika angažovao sam oštećeni po punomoćju i tu postoji ugovrni odnos između oštećenog i njegovog punomoćnika, te je oštećeni dužan da punomoćniku plati pravne usluge, za koje ga je angažovao.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a u stavu 2. tačka 8) istog člana propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Odredbom člana 50. stav 1. tačka 3) propisano je da oštećeni ima pravo da angažuje punomoćnika iz reda advokata.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu KT 214/11 od 27.06.2013. godine okrivljenoj AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. i stav 1. KZ, da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 613/19 od 24.12.2019. godine oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu Zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer oštećeni ima pravo da angažuje punomoćnika iz reda advokata, da ga zastupa u krivičnom postupku, a kako je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašena krivom (član 264. stav 1. ZKP) dužna je i da nadoknadi troškove krivičnog postupka, koji pored ostalog, obuhvataju i nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog.

Shodno iznetom, suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac okrivljene u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, jer osporava način obračuna troškova punomoćnika oštećenog, navodima da je punomoćnik oštećenog već naplatio deo svojih troškova u krivičnom postupku, obzirom da je u istom predmetu istovremeno vođen i postupak protiv AA, koji je obustavljen, te da je sada za iste troškove i iste procesne radnje već doneto rešenje o naplati troškova oštećenog iz budžetskih sredstava.

Pored iznetog, branilac okrivljene numeriše i povredu zakona iz člana 451. ZKP.

Međutim, kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. stav 1. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP kao i povrede zakona iz člana 451. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene u preostalom delu zahteva, kao razlog podnošenja zahteva numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je pobijanim rešenjima povređena zabrana preinačenja na gore iz člana 453. ZKP, a koja povreda zakona je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac okrivljene ne navodi u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u pobijanim pravnosnažnim rešenjima, već ističe i obrazlaže navedenu povredu zakona u presudama koje su prethodno donete od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, a kojim presudama je okrivljena AA pravnosnažno oglašena krivom zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili odražvanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. Zakona o javnom redu i miru.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s. r.                                                                                                      Bata Cvetković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić