Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po3 1/22 od 28.03.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP, dok u ostalom delu u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP nema propisani sadržaj.

Republički javni tužilac je u zahtevu ukazao na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, smatrajući da drugostepeni sud u obrazloženju presude nije dao razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, odnosno o postojanju kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, već daje samo uopštene razloge u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ i o posledici kao elementu tog dela, ali ne o posledici kada se radi o najtežem obliku tog krivičnog dela, odnosno kada je delo učinjeno prema određenom, zakonom taksativno karakterisanom pasivnom subjektu iz stava 3. navedenog člana. Pored toga, tužilac smatra da je nejasno i protivrečno obrazloženje presude drugostepenog suda kojim se daju razlozi o nepostojanju posledice, kao i da u obrazloženju nisu dati razlozi o tome zašto drugostepeni sud prihvata kao osnovan navod u žalbi branioca da ne postoji nijedan dokaz da se komentar okrivljenog odnosio na predsednika Republike Srbije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem drugostepene presude u korist okrivljenog AA učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da obrazloženje drugostepene presude sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, te su razlozi potpuno jasni, logični i međusobno neprotivrečni.

Naime, Apelacioni sud u razlozima pobijane presude nalazi da u toku prvostepenog krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je kod oštećenog izazvan strah za život ili telo, usled čega se kod njega stvorio osećaj lične nesigurnosti a što je za postojanje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, neophodno. Po nalaženju Apelacionog suda, posledica krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ se manifestuje u osećaju nesigurnosti pasivnog subjekta, što znači da se ona određuje subjektivno i ne pretpostavlja se, već se dokazuje a što u toku prvostepenog postupka nije utvrđeno jer procena službe bezbednosti nije dovoljna za zaključak suda da je kod oštećenog izazvan osećaj nesigurnosti nakon objava okrivljenog, obzirom da službe procenu vrše objektivno, bez obzira na subjektivni osećaj pasivnog subjekta, koji u konkretnom slučaju nije utvrđen.

Činjenica da je specijalna jedinica koja obezbeđuje predsednika Republike podigla bezbednost na najviši nivo, po oceni drugostepenog suda nije od uticaja na zaključak da postojanje posledice krivičnog dela nije dokazano, jer se radi o objektivnoj proceni službe bezbednosti.

Nadalje, u razlozima drugostepene presude se navodi da u prvostepenom postupku nije predložen ni izveden niti jedan dokaz da se komentar okrivljenog odnosio upravo na predsednika Republike Srbije, budući da se na spornoj fotografiji uz komentar nalaze dva lica.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je u pobijanoj presudi za svoj stav da nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, dao jasne, logične i ubedljive razloge, zbog čega su navodi Republičkog javnog tužioca da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Naime, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, da se izneti razlozi u pobijanoj presudi ne odnose na posledicu krivičnog dela iz stava 3. člana 138. KZ, već uopšteno na posledicu krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se posledica krivičnog dela sadržana u osnovnom obliku ovog krivičnog dela opisanog u stavu 1. člana 138. KZ, odnosi i na kvalifikovani oblik ovog dela opisan u stavu 3. navedenog člana. Razlika između osnovnog (stav 1) i kvalifikovanog oblika(stav 3) krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ nije u posledici već u licu prema kome je delo izvršeno, što znači da ako nije dokazano odnosno utvrđeno postojanje posledice osnovnog krivičnog dela, nema ni kvalifikovanog oblika istog krivičnog dela iz stava 3.

Posledica oba oblika ovog krivičnog dela je ista, zbog čega i razlozi izneti u pobijanoj presudi o tome da postojanje ove posledice nije utvrđeno, ne mogu biti različiti, odnosno uopšteni i posebni, kako se to navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, zavisno od lica čija sigurnost je krivičnim delom ugrožena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za svoj stav da procena službi bezbednosti nije dovoljna za utvrđivanje posledice krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ a koja se sastoji u osećaju lične nesigurnosti pasivnog subjekta, drugostepeni sud je dao jasne, logične i ubedljive razloge. Isto se odnosi i na razloge pobijane presude u pogledu stava drugostepenog suda da nije dokazano da su se izrečene pretnje odnosile baš na predsednika Republike Srbije.

Pitanje da li je ocena drugostepenog suda o nepostojanju dovoljno dokaza za dokazivanje bitnih obeležja krivičnog dela u pitanju, pravilna ili nije odnosno različita ocena dovoljnosti tih dokaza od strane suda i Republičkog javnog tužioca, nije od uticaja na postojanje bitne povrede odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U odnosu na povredu krivičnog zakona, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud u pobijanoj presudi učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) KZ u korist okrivljenog, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i za takvu odluku dao nejasne i protivrečne razloge. Pri tome, osim konstatacije da je povređen krivični zakon iz člana 439. stav 1. tačka 2) KZ, u zahtevu se ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, već se isključivo osporavaju razlozi drugostepenog suda o činjenicama koje su predmet dokazivanja i ističe postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nema propisani sadržaj (član 484.ZKP).

Kako Republički javni tužilac u zahtevu označava navedenu povredu krivičnog zakona ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da je u pogledu dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa je zahtev u ovom delu odbacio.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan i odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484.ZKP u delu u kom je zahtev odbačen jer nema sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić