Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-890/21 od 11.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branioca okrivljenog AA, advokata Marije Pešić, branioca okrivljenog Vasilija Sivčevića, advokata Milice Spasojević i branioca okrivljenog BB, advokata Anđele Stanišić i presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K-24/19 od 23.09.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vasilija Sivčevića, advokat Milica Spasojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine, te spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vasilija Sivčevića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresanju stana okrivljenog Vasilija Sivčevića, kao i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i nalaz i mišljenje veštaka koji je veštačio materiju pribavljenu na nezakonit način. Nezakonitost ovih dokaza, po navodima branioca, ogleda se u činjenici da je materija koja ja oduzeta od okrivljenog po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima pribavljena nakon pretresanja okrivljenog Vasilija Sivčevića od strane policijskih službenika, a bez naredbe sudije za prethodni postupak, pri čemu o ovoj radnji pretresanja okrivljenog nije sačinjen zapisnik protivno članu 232. stav 1. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica policije u konkretnom slučaju postupila u svemu shodno članu 159. ZKP, po kome policija može bez naredbe suda za pretresanje i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje lica prilikom lišenja slobode ili izvršenja naredbe za dovođenje, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku. Isti navodi bili su predmet razmatranja drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud na strani 4 pasus 4 i strani 5 pasus 1 drugostepene presude dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, odnosno da je odluka o troškovima krivičnog postupka nezakonita, s obzirom da je okrivljeni neosnovano obavezan da solidarno sa ostalim okrivljenima isplati na ime odbrane nalaza od strane veštaka doktora Vladimira Janjića iznos od 12.000,00 dinara, iako odbrana okrivljenog Vasilija Sivčevića nije predložila odbranu nalaza od strane ovog veštaka, niti je veštak branio nalaz u odnosu na okrivljenog Vasilija Sivčevića, već samo u odnosu na okrivljenog BB, čiji branilac je predlagao ispitivanje ovog veštaka na glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi branioca okrivljenog Vasilija Sivčevića i bili su predmet razmatranja drugostepenog suda koji je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na na strani 9 pasus 2 dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je zanemarena činjenica da je okrivljeni priznao da mu je brat dao kesicu, ali da nije mogao da ima saznanja da li se u kesici nalazi nedozvoljena materija, sporno je i da li je materija koja je veštačena upravo ona koja je od okrivljenog oduzeta, na koji način branilac suštinski ukazuje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno te učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da u pobijanim presudama nema razloga u pogledu činjenice da o pretresanju okrivljenog Vasilija Sivčevića nije sačinjen zapisnik u skladu sa članom 232. stav 1. ZKP, da je u zapisnik o pretresanju stana unet očigledno neistinit podatak o mestu oduzimanja materije i da su nejasni razlozi u pogledu osude okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, s obzirom da sud nije na nesumnjiv način utvrdio da li je okrivljeni držao radi prodaje marihuanu ukupne mase 4,37 grama, jer je isti sklon zloupotrebi marihuane, a kod njega nije pronađena vagica, te iako u obrazloženju presude stoji da je sud našao da je navedenu supstancu okrivljeni držao za sopstvene potrebe, istog ne osuđuje za krivično delo iz člana 246a Krivičnog zakonika, već ga osuđuje zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, na koji način branilac ukazuje da nema dovoljnih razloga o odlučnim činjenicama i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić