Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno izjavili branioci okrivljenog D.K.:

- advokat Z.J. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili iste preinači i okrivljenog D.K. oslobodi od optužbe;

- advokat M.M. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 22. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog D.K. i istog oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo;

- advokat D.A. zbog povrede zakona iz čl. 74, 438. stav 1. tač.1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tač.1) i 3) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog D.K. i istog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog D.K., smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog D.K., advokat D.A., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o jednom neprekinutom događaju sa više radnji izvršenja i više učesnika u događaju, koji su istovremeno imali svojstvo oštećenih i optuženih, zbog čega su predmeti protiv ovih lica najpre tokom postupka bili spojeni, a zatim bez ikakvih formalnih razloga razdvojeni, zbog čega branilac smatra da u konkretnom slučaju u potpunosti nije rešen predmet optužbe i da je tokom postupka učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud najpre iz spisa predmeta utvrđuje da je okrivljeni D.K. stavom petim izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Surdulici, u kom delu je ista potvrđena pobijanom drugostepenom presudom, oglašen krivim za identičan činjenični opis i pravnu kvalifikaciju kako mu je to i stavljeno na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 2422/11 od 27.04.2012. godine, a koji optužni predlog je podnet samo protiv ovog okrivljenog zbog izvršenja jednog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, a kako u konkretnom slučaju, u odnosu na okrivljenog D.K., između stava V izreke pobijane prvostepene presude i optužbe postoji identitet u činjeničnom i pravnom pogledu po svim tačkama optužbe, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., advokata D.A. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Pri čemu, navodi branioca okrivljenog kojima ističe da kako je u predmetnom postupku najpre došlo do spajanja postupaka, kasnije nije trebalo razdvojiti postupak u odnosu na neke okrivljene, ne utiču na pitanje postojanja povrede zakona u smislu člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, već se istima ukazuje na eventualnu povredu odredaba ZKP koje se odnose na spajanje i razdvajanje postupka, a koje odredbe se zahtevom za zaštitu zakonitosti ne mogu pobijati.

Branioci okrivljenog D.K. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su nižestepeni sudovi tokom postupka sproveli sve predložene dokaze, ali su iste pogrešno ocenili, što je za posledicu imalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i samim tim pogrešnu primenu materijalnog prava. U vezi sa tim branioci ističu da se iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr LJ.S., koji sud u potpunosti prihvata, može zaključiti da je veštak zauzeo stav da su povrede grudnog koša koje su nastale kod oštećenog mogle nastati obaranjem lica na zemlju, te da je povreda na grudnom košu nastala udarcem metalne šipke morao bi da postoji krvni podliv koga u konkretnom slučaju nije bilo, pri čemu povrede opisane u navedenom nalazu i mišljenju se razlikuju od onih koje je oštećeni opisao u svom iskazu. U zahtevima je istaknuto da je sud propustio da ceni sve izvedene dokaze od strane svih svedoka i odbranu okrivljenog, jer nijedan od saslušanih svedoka, osim oštećenog, nije izjavio da je video okrivljenog da kritičnom prilikom udara oštećenog. Pri tome, u zahtevima se navodi da sudovi tokom postupka nisu cenili činjenicu da je okrivljeni D.K. dešnjak, da kao dokaz nisu cenili fotografiju svedoka D.S. koja je sudu priložena i na kojoj se nesporno vidi da okrivljeni nije imao nikakav predmet u rukama kritičnom prilikom.

Iznetim navodima iz zahteva branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branioci daju sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka i izvode činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama (u odnosu na okrivljenog D.K.), odnosno osporavaju nižestepene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Branioci okrivljenog D.K. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i to da pobijane presude nemaju razloge, te da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su bile predmet dokazivanja i koje su cenjene tokom postupka, a razlozi dati u prvostepenoj presudi su u znatnoj meri protivrečni njenoj izreci, odnosno postoji kontradiktornost izreke presude i razloga datih u obrazloženju, jer u obrazloženju presude iz iskaza okrivljenih i svedoka jasno proizilazi da niko nije izjavio da je okrivljeni D.K. udario oštećenog metalnom šipkom. Zbog navedenog, branioci smatraju da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevima branilaca okrivljenog D.K. se ističe i to da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. U vezi sa tim navedeno je da je nejasno kako je okrivljeni jednim udarcem prilazeći s leđa oštećenom, mogao da mu nenese povrede u zaramenom delu i nadlaktici i u predelu grudnog koša, opisane stavom petim izreke prvostepene presude, u kom delu izreka ne sadrži protivpravnost, kao ni tačno vreme i tačno opisano mesto izvršenja krivičnog dela.

Pored toga, branilac okrivljenog D.K., advokat Z.J., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je tokom krivičnog postupka došlo do povrede člana 16. ZKP, jer sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze, te da nijednim izvedenim dokazom tokom postupka nije na nesporan način utvrđeno da je okrivljeni D.K. izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Zatim branilac okrivljenog D.K., advokat M.M. u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 22. stav 1. KZ iz razloga što u stavu petom izreke pobijane prvostepene presude nije navedena protivpravnost kao jedan od ključnih elemenata postojanja krivice. Ovaj branilac u zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije detaljno razmotrio sve žalbene navode, čime ukazuje na povredu člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl.16, 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), 460. ZKP i člana 22. stav 1. KZ, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog D.K., advokat D.A., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 74, člana 438. stav 1. tač.1), 4), 7), 9) i 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tač. 1) do 3) i čl. 441. st. 3. i 4. ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da su pobijanim presudama učinjene navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., advokata D.A., u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve branilaca odbacio kao nedozvoljene, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog, advokata D.A. odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.