Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Veroljub Vukelić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 138. stav 1, 139. stav 1. i 15. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer smatra da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, kao nezakonite dokaze, branilac označava fotokopiju avionske karte koja glasi na ime „AA“ i transankcije izvršene dana 24.04.2015. godine, smatrajući da je reč o nezakonitim dokazima i to: najpre, iz razloga što su navedene isprave dostavljene u fotokopiji, čiju autentičnost je odbrana osporila, zbog čega branilac smatra da je trebalo da iste budu pribavljene u originalu, shodno članu 139. stav 1. ZKP; zatim iz razloga što sud pomenute isprave nije pročitao u dokaznom postupku, kako je to predviđeno članom 138. stav 1. ZKP, već je izvršio uvid u iste; i treće, iz razloga što predmetne isprave nisu prevedene na srpski jezik.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisao je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, samo po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, tim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, branilac okrivljene, najpre neosnovano ističe da su predmetne isprave pribavljene na nezakonit način jer je reč o fotokopijama čija autentičnost je osporena od strane odbrane, imajući u vidu da iz spisa predmeta i to iz Zapisnika o glavnom pretresu, održanom pred Osnovnim sudom u Kruševcu dana 06.12.2016. godine, jasno proizilazi da je tom prilikom, u dokaznom postupku, izvršen uvid u pisane dokaze, (pa i u predmetne isprave), koje dokaze odbrana u trenutku izvođenja istih nije osporila, pa samim tim dakle, nije osporila ni autentičnost pomenutih isprava, kako to neosnovano branilac u zahtevu ukazuje. Stoga je očigledno da u konkretnom slučaju, navedene fotokopije ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati, jer samo ukoliko bi postojala sumnja u autentičnost i verodostojnost takvih isprava-fotokopija, sud bi bio dužan da njihovu autentičnost potvrdi izvođenjem drugih dokaza i tek ako pored toga i dalje ostane sumnja u autentičnost i verodostojnost takve isprave, ona ne bi bila podobna u smislu člana 112. tačka 26) KZ da služi kao dokaz u postupku. Nadalje, neosnovano branilac ističe da su predmetne isprave nezakonito pribavljeni dokazi i iz razloga što je sud izvršio uvid u iste, a ne njihovo čitanje, budući da je upravo članom 138. stav 1. ZKP na koji se branilac u zahtevu poziva, alternativno propisano na koje sve načine sud može izvršiti dokazivanje ispravom, pa je stoga stvar ocene suda, koji od ovih načina dokazivanja ispravom će primeniti u konkretnom slučaju, a ne i obaveza da dokazivanje ispravom vrši isključivo čitanjem iste. Takođe, neosnovani su navodi zahteva da su predmetne isprave nezakonito pribavljeni dokazi jer nisu prevedene sa engleskog na srpski jezik, iz razloga što je, po nalaženju ovog suda, prevod određenog dokaza, u ovom slučaju isprave, stvar činjeničnog utvrđenja vezano za samu sadržinu takve isprave, pa shodno tome, okolnost da takav dokaz-isprava nije prevedena na srpski jezik, ne čini je samim tim, nedozvoljenim dokazom, naročito ako se ima u vidu da njena sadržina nije osporena.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeni dokazi ni sami po sebi, niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP, pa se sledstveno tome na istima u konkretnom slučaju presuda može zasnivati, zbog čega se po nalaženju ovog suda, zahtevom branioca okrivljene, pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se ukazuje i to da na strani okrivljene nema umišljaja, jer se u suprotnom ista ne bi izlagala neprijatnostima, da nije verovala svojim prijatelju, koji joj je prethodno kupio povratnu kartu Beograd – Šangaj, a potom platio i naknadu za promenu termina povratnog leta, potom da se iz sadržine povratne karte vidi da je cenu za promenu termina leta platio svedok VV sa svog računa, te da je sud zaključio da je okrivljena kartu kupila novcem sa svoje kartice na osnovu toga što povratna karta glasi na njeno ime, iako je prema navodima zahteva, nesporno da je svedok VV, svojim novcem kupio i prethodnu povratnu kartu, koja takođe glasi na ime okrivljene.

Iznetim navodima zahteva, po nalaženju ovog suda, osporava se ocena dokaza od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje se da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Za predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s,r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić