Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Kaličanina, je neosnovan.

Osporavajući zakonitost pravnosnažnih rešenja zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se optužnica VJT u Prokuplju zasniva na nezakonitim dokazima koji su morali biti izdvojeni iz spisa, jer se ne radi o krivičnim delima koja su u nadležnosti specijalizovanih organa krivičnog gonjenja i taksativno nabrojana u članu 162. ZKP i u tom smislu kao takve, označava „dokaze koji su pribavljeni sprovođenjem posebne dokazne radnje – tajni nadzor komunikacije“, ne opredeljujući pri tome koji su to dokazi, suštinski nadalje ukazujući da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, isto potvrdio na pogrešan i nezakonit način.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

U optužnici Višeg javnog tužioca u Prokuplju Kt 27/19 od 30.10.2019. godine podignutoj protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika predloženo da se u toku dokaznog postupka pored saslušanja okrivljenog i ispitivanja svedoka i oštećenih, izvrši uvid u potvrde o privremeno oduzetim predmetima PI Prokuplje Ku 641/2017 od 12.09.2017. godine i 13.09.2017. godine, EDD 491845/2017 od 13.09.2017. godine, sve na ime AA, kao i u potvrde o privremeno oduzetim predmetima PI Prokuplje Ku 641/2017 od 13.09.2017. godine i 26.10.2017. godine, na ime BB, zatim da se izvrši uvid u stanje na deviznoj partiji broj 201284384 od 14.09.2017. godine, spisak finansijskih promena za tu partiju, zapisnik o veštačenju NKT Centra broj 03/02/11/8 broj 234-1786/17 od 06.10.2017. godine, nalaze i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke od 16.10.2017. godine i veštaka grafologa od 18.06.2018. godine, zatim u predmete, i to telefone i SIM i memorijske kartice, te najlon kesu bele boje sa natpisom „...“, koji predmeti i njihov sadržaj su bliže označeni u optužnici. Pored navedenog javni tužilac je predložio i izvođenje dokaza – šematskog prikaza telefonske komunikacije između okrivljenog i oštećenog dostavljen od strane PU Prokuplje KU 641/17. LS 104/17 od 02.10.2017. godine, zadržane podatke (listinge) pribavljene po naredbi Osnovnog suda u Prokuplju SP SU VIII – 198/17 SP SU VIII – 45-256/17, listing po broju fiksnog telefona ... od 23.11.2017. godine, CD sa listinzima komunikacije za sporni period između okrivljenog i oštećenog, CD disk snimljenih razgovora okrivljenog i svedoka VV od 14.09.2017. godine, izveštaj JP „Pošta Srbije“ od 21.12.2017. godine, izveštaj ... od 03.10.2018. godine, potvrde o finansijskim transakcijama u menjačnici „...“ i izvod iz KE za okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da pobijana pravnosnažna rešenja i predmetna optužnica Višeg javnog tužioca u Prokuplju, nisu zasnovani na dokazima pribavljenim sprovođenjem posebne dokazne radnje – tajni nadzor komunikacije, koja mera se sastoji u nadziranju i snimanju komunikacije koja se obavlja telefonom ili drugim tehničkim sredstvima ili u nadziranju elektronske ili druge adrese osumnjičenog i zapleni pisama i drugih pošiljki (član 166. ZKP), niti je izvođenje dokaza proisteklih iz te radnje predloženo u optužnici.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su svi dokazi navedeni u optužnici prikupljeni u skladu sa zakonom i dozvoljeni u ovoj fazi postupka, uključujući i dokaze koji se odnose na telefonsku komunikaciju okrivljenog (šematski prikaz telefonske komunikacije između okrivljenog i oštećenog, listinzi i drugo), koji dokazi u konkretnom slučaju takođe spadaju u dozvoljene dokaze koje pribavlja policija shodno svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 3. ZKP i isti ne spadaju u posebne dokazne radnje.

Dakle, iz iznetog, jasno proizilazi mogućnost upotrebe dokaznog materijala predloženog u optužnici, pa kako u postupku ispitivanja optužnice veće iz člana 21. stav 4. ZKP pre svega ceni postojanje dokaza da se osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret podigne do nivoa opravdane sumnje, kao uslova za podizanje optužnice, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da isti pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su predmet optužbe, tako da nije potrebno bolje razjašnjavanje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, dok će svaki pojedinačni dokaz biti predmet ocene suda u daljem toku postupka, iz kojih razloga je opravdan stav nižestepenog suda, da se optužnica Višeg javnog tužioca u Prokuplju Kt 27/19 od 30.10.2019. godine, potvrdi.

Nalazeći da pobijana pravnosnažna rešenja nisu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i da se navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ne dovodi u pitanje zakonitost odluke o potvrđivanju optužnice, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti, u pogledu istaknute povrede zakona, ocenio neosnovanim.

Preostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti, u kojima se kroz polemisanje sa ocenom dokaza i činjeničnim stanjem opisanim u dispozitivu optužnice, ukazuje na nepostojanje elemenata predmetnih krivičnih dela, što zapravo predstavlja povredu člana 440. ZKP, kao i navode kojima se osporavaju razlozi nižestepenih odluka (član 438. stav 2. tačka 2) ZKP), Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao, obzirom da nije reč o razlozima propisanim odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Pored toga, kao razloge podnošenja zahteva branilac ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali iste ne konkretizuje, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknutih povreda, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                   Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić