Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragoslava Stojkovića, advokat Dobrivoje Perić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Stojkovića, advokata Dobrivoja Perića, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1 tačka 9) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Dragoslava Stojkovića, u podnetom zahtevu ističe da je sud presudama prekoračio optužbu na štetu okrivljenog, jer su radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog opisane u optužnom aktu činjenično izmenjene, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, a da je u pogledu objektivnog identiteta presude i optužbe sud bio vezan za činjenični opis dela izložen u optužnici. Nadalje, prema stavu odbrane, sud je na ovaj način okrivljenog oglasio krivim za drugačije delo u odnosu na optužbu, a imajući u vidu da je krivično delo iz člana 180. stav 1. KZ u odnosu na krivično delo iz člana 182. stav 2. u vezi sa članom 180. stav 1. KZ znatno teže. Na taj način i ocena suda da se radnje okrivljenog preduzete neutvrđenog dana 15. ili 16.01.2017. godine, mogu kvalifikovati kao radnje sa obljubom izjednačenim činom, a ne polnim radnjama, povećana je kriminalna aktivnost i otežan položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela, budući da je drugačije delo u odnosu na optužbu i da je znatno teže, čime je učinjena i povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti, a u smislu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Stojkovića, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Dragoslava Stojkovića imajući u vidu da u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret optužnicom VJT u Nišu Kt 203/17 od 21.12.2017. godine izvršenje krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ u sticaju sa jednim krivičnim delom nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ. Izrekom pobijane presude okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ. Na taj način izrekom presude su obuhvaćene sve radnje iz dispozitiva optužnice, s tim što je prvostepeni sud prvu radnju od 15/16.01.2017. godine iz tačke 1. optužnice, koju je javni tužilac pravno kvalifikovao kao nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ, obuhvatio osudom za krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ, a što je opisano u preostalim tačkama dispozitiva optužnice. U optužnici javni tužilac je radnju okrivljenog u cilju zadovoljenja polnog nagona iz tačke 1. optužnice opredelio kao izvršenje polne radnje nad oštećenom AA, dok je prvostepeni sud ove radnje opredelio kao čin izjednačen sa obljubom, pri čemu je u potpunosti prihvatio činjenični opis radnje izvršenja, kako je dat u optužnici. Dakle, a imajući u vidu napred navedeno, u konketnom slučaju se radi o drugačijoj pravnoj oceni opisane radnje izvršenja koju je dao prvostepeni sud, pri čemu nije izmenjen činjenični opis dela, niti su unete nove činjenice kojima bi se „povećala veća kriminalna aktivnost okrivljenog“, a kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu branioca okrivljenog, niti je sud okrivljenog osudio za drugo krivično delo koje se razlikuje od onog koje je predmet optužbe i time, a prema navodima zahteva, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Naime, prvostepeni sud je opisane radnje iz tačke 1 optužnice ocenio kao radnju iz sastava produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ, a koje je opisano ostalim radnjama iz optužnice i tako okrivljenog Dragoslava Stojkovića oglasio krivim za jedno produženo krivično delo umesto za dva krivična dela u sticaju, a što je u konkretnom slučaju povoljnije za okrivljenog.

Shodno iznetom, pobijane presude nisu obuhvaćene bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povredama krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Stojkovića u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povrede zakona iz člana 447. stav 2. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3) i 11) i člana 438. stav 3. ZKP, isticanjem da branilac i okrivljeni nisu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda, čime im je uskraćeno pravo na odbranu i pravo da koriste pravna sredstva i pravne lekove. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 14. stav 1. ZKP isticanjem da u ovoj krivičnoj stvari postupak nije sproveden u razumnom roku usled odlaganja pretresa i promene sastava veća. Takođe se u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 485. stav 2. ZKP i navodi da je pravnosnažnom presudom pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredaba člana 447. stav 2. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3) i 11), člana 438. stav 3. ZKP, člana 14. stav 1. ZKP, člana 485. stav 2. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je u članu 33. stav 4. Ustava RS propisano da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen i da svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se brani lično ili preko svog branioca, pri čemu citiranjem navedene odredbe ne navodi u čemu se konkretno sastoji eventualna povreda krivičnog zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Stojkovića u napred navedenom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju je konkretno povredu zakona ili druge razloge branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić