Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA–advokat Jovanka Zečević Anđelković zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude ili iste preinači tako što će odbiti optužbu u odnosu na okrivljenog u smislu odredbe člana 422.stav 1.tačka 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438.stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438.stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog u policiji od 19.01.2018.godine, iz razloga što prilikom saslušanja okrivljenog, nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 289.ZKP. Navedeno branilac obrazlaže time da policijski službenici, najpre prilikom poziva tada osumnjičenog AA da dođe u policiju, istog nisu upozorili da ima pravo da izabere branioca, a prilikom samog saslušanja okrivljeni nije izričito pozvan da se izjasni da li će uzeti branioca po svom izboru, niti upozoren da ukoliko ne izabere branioca, da će mu biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, obzirom da se sumnjičio da je izvršio krivično delo za koje je obavezna odbrana. Pored navedenog, branilac ukazuje da je okrivljeni od strane zamenika javnog tužioca poučen o svojim pravima u 11 časova, kada je i započeto njegovo saslušanje u policiji, što ukazuje na to da okrivljenom nije data mogućnost da sam odabere branioca, već mu je nametnut branilac po službenoj dužnosti, advokat Bojan Milosavljević, čime je povređena odredba člana 85.stav 5. u vezi stava 3.ZKP, dok navedena satnica ukazuje i na to da okrivljenom nije ostavljen vremenski prostor da obavi poverljiv razgovor sa braniocem.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pre saslušanja dana 19.01.2018.godine, okrivljeni AA potpisao pouku o pravima osumnjičenog u kojoj je između ostalog poučen da može uzeti branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju, što ustvari i predstavlja pouku iz člana 85.stav 3.ZKP. Nakon toga, okrivljeni je u predistražnom postupku dao svoj iskaz u prisustvu branioca, advokata Bojana Milosavljevića, kojim je prema navodima samog branioca, koje je sud prihvatio, potpisao punomoćje za odbranu, te je isti branilac u tom svojstvu obavio poverljiv razgovor sa okrivljenim, prisustvovao njegovom saslušanju, kao i na glavnom pretresu od 08.05.2018.godine, a da je okrivljeni angažovao drugog branioca-advokata Zorana Todorovića tek 29.05.2018.godine.

Dakle, prema podacima iz spisa predmeta, okrivljeni AA je iskaz pred organima PU Požarevac i PS u Velikom Gradištu dao u prisustvu izabranog branioca, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je navedeni zapisnik nezakonit dokaz, ocenjeni neosnovanim.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je okrivljeni poučen o svojim pravima u 11 časova, kada je i započeto njegovo saslušanje, zbog čega je jasno da mu nije data mogućnost da odabere branioca po svom zahtevu, bili su predmet žalbe o čemu se drugostepeni sud izjasnio u svojoj odluci na strani četiri stav dva, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud nije naložio veštačenje biološkog materijala-otisaka prstiju, cipela i pljuvačke, što je bilo od ključnog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, da u osporenim presudama nije konstatovano da prilikom pretresa nepokretnosti u kojoj okrivljeni živi, nisu pronađeni predmeti krivičnog dela, te da sud nije izvršio suočenje okrivljenog i svedoka, i pored kontradiktornih iskaza, kao i da su oštećeni u svojim iskazima istakli da nemaju saznanja ko je izvršilac krivičnog dela. Branilac ističe i da su pogrešno utvrđene činjenice vezano za vozilo „Opel astra“, iz razloga što navedeno vozilo pripada svedoku BB, a da je drugi okrivljeni VV, kako bi olakšao svoj položaj u postupku, svu odgovornost prebacio na okrivljenog AA. Na kraju, branilac smatra da drugostepeni sud nije dao jasne razloge zbog kojih ne prihvata odbranu okrivljenog AA sa glavnog pretresa, u kojoj je opovrgao priznanje koje je dao u policiji.

Po oceni Vrhovnog Kasacionog suda, u ovom delu branilac okrivljenog osporava i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i zaključke od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i donošenjem sopstvenih zaključaka, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu. Usled navedenog je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA–advokata Jovanke Zečević Anđelković, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić