Branilac okr. D.R., adv. J.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona-član 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači prvostepenu i drugostepenu odluku i okrivljenog oslobodi, te mu dosudi troškove krivičnog postupka, kao i da branioca u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pozove na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.R., adv. J.S., je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud u izreku prvostepene presude uneo činjenice koje se tiču datuma izvršenja i radnji izvršenja krivičnog dela kojih nema u optužbi, a koje su bitni elementi krivičnog dela koje je okrivljenom optužbom stavljeno na teret i bez kojih nema ni tog dela, tako što je konstataciji da je okrivljeni „upotrebio kao pravo ... lažno ovlašćenje“, navedenoj u optužbi bez bližeg opisa radnji kojima je okrivljeni ispravu upotrebio, dodao reči „i dao“, kao i datum izvršenja dela, koji optužba ne sadrži i time prekoračio optužbu, kao i drugostepeni sud koji povodom žalbenog prigovora tvrdi da dodavanjem navedenih reči nije u bitnom izmenjen činjenični opis radnje izvršenja dela već samo preciziran optužni akt u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem na glavnom pretresu, što nije tačno jer u pogledu navedenih činjenica nije bilo nikakve promene činjeničnog stanja.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, mada je ovako ne opredeljuje, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Okr. D.R. optužen je i prvostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ izvršeno radnjom upotrebe lažne isprave kao prave, pri čemu je u činjeničnom opisu i optužnog predloga javnog tužioca i izreke prvostepene presude, navedeno da je okrivljeni prilikom prodaje vozila N.B. dana 26.01.2011. godine upotrebio kao pravo lažno ovlašćenje za navedeno vozilo, navodno izdato na ime D.R. od strane vlasnika vozila D.Đ., a koje je falsifikovano.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju koja se sastoji u upotrebi lažne isprave kao prave, uz konkretno označenje lažne isprave koja je predmet radnje i životne situacije u kojoj je ista upotrebljena kao prava, prilikom prodaje vozila od strane okrivljenog kao prodavca N.B. kao kupcu vozila, identično je opisana u optužnom aktu i u izreci pobijane pravnosnažne presude, s tim što je prvostepeni sud, saglasno nespornoj i iskazima okrivljenog i svedoka N.B. nesumnjivo utvrđenoj činjenici da je tom prilikom navedeno ovlašćenje okrivljeni dao kupcu, u izreku prvostepene presude uneo tu činjenicu, čime je, po oceni ovog suda, samo pojašnjen način upotrebe lažne isprave, što nije bitna izmena radnje izvršenja dela opisane u optužnom aktu, dok je vreme izvršenja dela (upotrebe lažne isprave), nasuprot navodima u zahtevu, označeno u opisu dela u optužnom aktu, a u izreku presude dodat je datum sačinjavanja pomenutog lažnog ovlašćenja, koje nije bitna činjenica jer sačinjavanje lažne isprave okrivljenom nije stavljeno na teret.

Sledstveno rečenom, navedenom izmenom u izreci prvostepene presude nije prekoračena optužba ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako je povodom navoda žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, ocenio i drugostepeni sud.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ponavljaju se navodi iz žalbe branioca izjavljene protiv prvostepene presude, kojima se ukazuje na nepostojanje bitnih obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, što upućuje na zaključak da branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Međutim, osim što izričito ne kaže da zahtev podnosi iz tog razloga, navodima zahteva, s tim u vezi, da nije utvrđeno da li je predmetno „ovlašćenje“ uopšte upotrebljeno niti razjašnjeno da li je upotrebljena lažna ili preinačena isprava i da se sud uopšte ne bavi pitanjem da li se radi o ispravi u smislu člana 112. stav 26. KZ koja ima značaj za pravni saobraćaj pošto ne navodi sadržaj ovlašćenja niti utvrđuje istinitost istog već samo tvrdi da je pečat na ovlašćenju laserski odštampan, bez izjašnjenja od kakvog je to značaja za vrednost ovlašćenja i pri tom zanemaruje da je za validnost ovog dokumenta za pravni saobraćaj potrebno da bude overeno od strane nadležnog organa i da okrivljenom za prodaju vozila to ovlašćenje nije ni bilo potrebno, te da nije ni mogao da posumnja da je falsifikovano, pošto to nisu primetili ni kupac ni policajci, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Istovremeno, branilac okrivljenog ističe da se drugostepeni sud uopšte „ne osvrće“ na navode žalbe, istovetne prednjim navodima, čime ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP, zbog odsustva razloga u drugostepenoj presudi za ocenu suda žalbenih navoda.

Kako, međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbe člana 460. stav 1. ZKP niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je zahtev branioca okr. D.R. u delu u kojem je podnet iz tih razloga, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.