Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 535/21 od 15.07.2021. godine žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, branioca okrivljenog Igora Đurića i okrivljenog Igora Đurića lično, su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Igora Đurića, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku organu postupka ili da drugostepenu presudu preinači tako što će usvojiti žalbu branioca izjavljenu protiv prvostepene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ga oglasi krivim za drugo, blaže krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića, je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da su u donošenju te presude učestvovale sudije: Snježana Leković, kao predsednik veća, Zoran Paripović i Savo Đurđić, kao članovi veća, koje sudije su kao predsednici veća ili kao članovi veća, učestvovali u donošenju odluka kojima je odlučivano o žalbama branioca okrivljenog Igora Đurića na rešenja o produženju pritvora, u kojima su obrazlažući postojanje opravdane sumnje, izrazili visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenih.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 535/21 od 15.07.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Snježane Leković, predsednika veća, Zorana Paripovića i Save Đurđića, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 441/20 od 09.03.2020. godine i Kž2 183/21 od 08.02.2021. godine, doneta u veću u kome je kao član veća postupao sudija Zoran Paripović, a da su rešenja istog suda Kž2 1136/20 od 10.07.2020. godine i Kž2 592/21 od 27.04.2021. godine, doneta u veću, u kome je kao predsednik veća postupala sudija Snježana Leković, pri čemu je u donošenju rešenja Kž2 592/21 od 27.04.2021. godine, kao član veća, učestvovao i sudija Savo Đurđić.

Iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 441/20 od 09.03.2020. godine, Kž2 183/21 od 08.02.2021. godine, Kž2 1136/20 od 10.07.2020. godine i Kž2 592/21 od 27.04.2021. godine, proizilazi da je i po stavu žalbenih veća okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. Krivičnog zakonika i da stanje u spisu predmeta ukazuje na to da je pravilno prvostpeni sud u vreme donošenja pobijanih rešenja zaključio da okolnosti koje proizilaze iz spisa imaju karakter osobitih okolnosti i kao takve ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela za koja je opravdano sumnjiv, iz kog razloga je njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP i po stavu žalbenih veća bilo nužno i opravdano. Pri ovome, u rešenju Kž2 183/21 od 08.02.2021. godine, u čijem donošenju je učestvovao sudija Zoran Paripović, prilikom odlučivanja uzeta je u obzir i ličnost okrivljenog, koji prema stavu veća ima očigledno negativan odnos prema pravnim normama. Pored toga, u rešenju Kž2 441/20 od 09.03.2020. godine, veće u kome je, kao član veća, u donošenju odluke učestvovao isti sudija, odgovarajući na navode žalbe koji se tiču prezumpcije nevinosti, iznelo je svoj stav, da iz okolnosti koje proizilaze iz spisa, jasno proizilazi opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu budući da je okrivljeni usled konstatovane zavisnosti od heroina opravdano sumnjiv da je nastavio sa vršenjem identičnih krivičnih dela koja ozbiljno ugrožavaju kako njegovo tako i zdravlje drugih ljudi, koji sa njim dolaze u kontakt, zbog čega se primat u odnosu na ljudska prava okrivljenog, prema stavu veća, mora dati zaštiti javnog interesa, koji bi njegovim puštanjem na slobodu bio ugrožen.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4) - ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića najvažnije je pitanje ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenih.

Članom 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Novom Sadu Kž2 441/20 od 09.03.2020. godine, Kž2 183/21 od 08.02.2021. godine, Kž2 1136/20 od 10.07.2020. godine i Kž2 592/21 od 27.04.2021. godine, u čijim donošenjima je, kao predsednik veća ili član veća, učestvovao neki od sudija iz veća koje je donelo drugostepenu pobijanu presudu (kako je to napred detaljno navedeno), obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Igor Đurić izvršio krivična dela iz člana 246. stav 1. i 247. stav 1. Krivičnog zakonika. Pri tome, u rešenjima u čijem je donošenju, kao član veća, učestvovao sudija Zoran Paripović, prilikom obrazlaganja opravdane sumnje uzimana je u obzir i ličnost okrivljenog i iznet stav da isti ima negativan stav prema pravnim normama i da se kada su u pitanju ljudska prava okrivljenog, primat mora dati zaštiti javnog interesa, koji bi puštanjem okrivljenog na slobodu, bio ugrožen, što znači da je postojanje opravdane sumnje, u navedenim rešenjima relativno detaljno cenjeno, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pre svega, sudija Zoran Paripović, a zatim i sudije Snježana Leković i Savo Đurđić su obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora, izrazili visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog, u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru.

Kada se razmatraju razlozi za obavezno izuzeće sudije u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, procesna uloga sudije koji je odlučivao o osnovanosti pritvora, a pri tome opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo potkrepio razlozima potrebnim za optuženje, samo u toj procesnoj situaciji može se upodobiti ulozi sudije koji je odlučivao o potvrđivanju optužnice, jer je tako narušena pretpostavka nepristrasnosti u daljem postupanju.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, formirano predubeđenje sudija koji su u pritvoru protiv okrivljenih odlučivali više puta, a pri tome se upustili u ocenu opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela, jeste takvog kvaliteta i predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Sudija Zoran Paripović, Snježana Leković i Savo Đurđić, u konkretnom slučaju, nisu izuzeti prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije 4461/10 od 30.01.2014. godine, Už 12021/17 od 04.01.2020. godine, Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/21 od 11.03.2021. godine i Kzz OK 6/21 od 22.04.2021. godine, kao i stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića, ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića, kao osnovan, pa je ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 535/21 od 15.07.2021. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP koja je, prema navodima branioca, učinjena i pred prvostepenim sudom, na taj način što je, u donošenju rešenja od 09.10.2019. godine, kojim se odbija žalba na rešenje o produženju pritvora, kao član veća, učestvovao sudija Goran Zec, koji je zatim dana 02.12.2019. godine, kao sudija za prethodni postupak doneo rešenje kojim se okrivljenom produžava pritvor, nije razmatrana, obzirom da se ne radi o sudiji koji je učestvovao u donošenju presuda koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ostale povred zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Đurića, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao, imajući u vidu razloge ukidanja pravnosnažne presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                      Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić