.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1133/2017
16.11.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Maje Kovačević Tomić, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Kalić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp 47/17 od 23.03.2017. godine i Kpp 47/17- Kv 2053/17 od 07.08.2017. godine, u sednici veća održanoj 16.11.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Kalić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp 47/17 od 23.03.2017. godine i Kpp 47/17- Kv 2053/17 od 07.08.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp 47/17 od 23.03.2017. godine, delimično je usvojen zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Aleksandre Vukoičić od 21.03.2017. godine, za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara, a odbijen je kao neosnovan zahtev u preostalom potraživanju, za razliku do izosa od 69.750,00 dinara. Istim rešenjem, naloženo je računovodstvu Višeg suda u Beogradu, da braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Aleksandri Vukoičić, isplati dosuđeni iznos od 34.500,00 dinara, na tekući račun bliže označen u izreci navedenog rešenja, a na teret budžetskih sredstava suda, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti navedenog rešenja.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp 47/17- Kv 2053/17 od 07.08.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti, okrivljenog AA, advokata Aleksandre Vukoičić, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp 47/17 od 23.03.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Dušana Bajića, advokat Aleksandra Kalić (devojačko ...), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ih preinači tako što će priznati pravo braniocu na isplatu preostalog iznosa troškova koji pripadaju braniocu, a koji su traženi troškovnikom od 22.03.2017. godine. Pored toga, branilac je predložila da se pored troškova tarifiranih predmetnim troškovnikom, istoj priznaju i naknadno izazvani i nužni troškovi, i to za sastav žalbe na rešenje o troškovima od 16.05.2017. godine, u iznosu od 45.000,00 dinara, kao i za sastav podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, u iznosu od 45.000,00 dinara, shodno Advokatskoj tarifi.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je donošenjem pobijanih rešenja Višeg suda u Beogradu povređen zakon, i to odredbe člana 261. do 268. Zakonika o krivičnom postupku, zatim odredbe Zakona o advokaturi i Advokatske tarife, smatrajući pritom da je u konkretnom slučaju reč o pitanju od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, jer sudovi o troškovima branilaca po službenoj dužnosti, donose bitno različite odluke, zbog čega se branioci nalaze u pravno neizvesnom i nesigurnom položaju.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac okrivljenog, spada u krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali isključivo kada zahtev podnosi u korist okrivljenog, odnosno u ime i za račun okrivljenog.
Kako je u konkretnom slučaju, branilac po službenoj dužnosti, okrivljenog AA, advokat Aleksandra Kalić (devojačko ...), zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u pogledu sopstvenih troškova, koje je imala kao branilac, nevezano za troškove okrivljenog, tj. kako je predmetni zahtev podnela isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun okrivljenog, to se po nalaženju ovog suda, ista ne može smatrati licem ovlašćenim za podnošenje predmetnog zahteva u smislu člana 483. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća –sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
