Istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka nastale pred VJT u Novom Sadu, u iznosu od 73.962,00 dinara, kao i da na ime paušala sudu plati iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog Marka Kragovića, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 576/22 od 04.08.2022. godine, istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Marka Kragovića, advokat Goran Karadarević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Neosnovano branilac okrivljenog Marka Kragovića, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima kojima suštinski ukazuje da radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude ne predstavljaju krivično delo neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Radnja izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, alternativno je postavljena i ista se, između ostalog može sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Marko Kragović je, u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, radi neovlašćene prodaje prenosio i držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu..., na taj način što je u kormanu bicikla....prenosio radi dalje neovlašćene prodaje opojnu drogu kanabis tzv. marihuanu, sa udelom THC većim od 0,3%....upakovanu u 41 paketić, ukupne neto težine 20,87 grama....koja opojna droga je pronađena kod okrivljenog od strane policijskih službenika PU Novi Sad...pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog Marka Kragovića stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni – neovlašćeno radi prodaje prenosio i držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu, i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji ukljujuče i svest o zabranjenosti dela.

Prema tome, opisane radnje koji je okrivljeni Marko Kragović preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Kragovića, advokata Gorana Karadarevića, kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ovu povredu zakona, samo formalno ističe, dok u suštini ukazuje na pogrešne činjenične zaključke, iznošenjem sopstvenog stava da radnja držanja opojne droge radi prodaje nije podvedena pod činjenični opis presude i isti životni događaj. Izneti navodi branioca, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja odnosno povredu iz člana 440. ZKP.

Kako povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu i razmatranje ovih navoda branioca nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić