Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca sada punoletne AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca sada punoletne AA, je neosnovan.

Branilac sada punoletne AA, u podnetom zahtevu, odredbu opšteg karaktera (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), koju navodi kao razlog podnošenja zahteva, konkretizuje ukazivanjem na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da je povodom istog činjeničnog opisa vođen i prekršajni i krivični postupak, pa se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, jer je rešenjem Prekršajnog suda u Valjevu 8Prm 83/23 od 20.12.2023. godine prema sada punoletnoj AA već izrečena vaspitna mera – ukor, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 51) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Ovo stoga što je ovu povredu postupka na identičan način, branilac sada punoletne AA isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, pa kako je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, u svojoj odluci Kžm1 13/24 od 10.06.2024. godine, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome je na strani 7. u poslednjem stavu i na strani 8., u prvom stavu obrazloženja prvostepenog rešenja, izneo dovoljne i jasne razloge, nalazeći da radnje koje su stavljene na teret sada punoletnoj AA u ovom krivičnom postupku, nisu u celosti obuhvaćene rešenjem donetim u prekršajnom postupku, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje, pa su navodi zahteva branioca kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Takođe, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima kojima osporava razloge pobijanih rešenja, posebno u pogledu ocene iskaza stručnih savetnika odbrane.

Nadalje, branilac svojim navodima iznetim u zahtevu osporava i polemiše sa dokazima izvedenim tokom postupka, pre svega sa iskazima oštećenih i veštaka saobraćajne struke i iznosi sopstvenu analizu i ocenu tih dokaza i sopstveno viđenje činjenica koje iz njih proizilaze, ponavljajući pri tome činjenice koje su već isticane tokom postupka uz interpretaciju pojedinih delova pravnosnažnih pobijanih odluka.

Pored ovoga, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 82. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koju pri tome ne obrazlaže u ovom zahtevu.

Međutim, Vrhovni sud se u razmatranje istaknutih povreda i navoda nije upuštao, jer bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 440. ZKP i 82. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković