Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 269/2015 (2011.) od 07.08.2015. godine, usvojena je žalba punomoćnika oštećene Z.A. pa je presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 92/2014 od 07.04.2015. godine preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom S.J. zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i pod uslovom da oštećenoj Z.A., na ime imovinsko pravnog zahteva isplati ukupan iznos od 65.558,00 dinara u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je žalba branioca okrivljenog S.J. odbijena kao neosnovana.

Protiv presude Višeg suda u Požarevcu Kž 269/2015 (2011.) od 07.08.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ktz 861/15 dana 15.12.2015. godine zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 453. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je održao seddnicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev Republičkog javnog tužioca izjavljen od ovlašćenog lica.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio braniocu okrivljenog S.J., advokatu D.M., pa je održao sednicu veća u smislu člana 488. ZKP o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepenom presudom usvajanjem žalbe punomoćnika oštećene, krivična sankcija izrečena prvostepenom presudom, izmenjena na štetu okrivljenog, suprotno odredbi člana 453. ZKP.

Odredbom člana 433. stav 4. ZKP propisano je da oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca (član 62.) oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati.

Iz spisa predmeta proizilazi da je krivični postupak protiv okrivljenog S.J., zbog krivičnog dela šumske krađe iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ, vođen po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu Kt 1393/10 od 18.11.2011. godine, kao i da je žalbu protiv prvostepene presude izjavio branilac okrivljenog iz svih zakonskih osnova, i punomoćnik oštećene Z.A., advokat R.D., zbog odluke o imovinskopravnom zahtevu.

Odredbom člana 65. stav 2. KZ propisano je da sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama, a rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u roku određenog vremena proveravanja.

Pobijanom presudom, kojom je usvojena žalba punomoćnika oštećene izjavljena zbog odluke o imovinsko pravnom zahtevu i prvostepena presuda preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom S.J. uz izrečenu uslovnu osudu postavljena dodatna obaveza da u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude isplati oštećenoj Z.A. na ime imovinsko pravnog zahteva ukupan iznos od 65.558,00 dinara, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda krivična sankcija koja je izrečena prvostepenom presudom, izmenjena je na štetu okrivljenog, i učinjena povreda odredbe člana 453. ZKP. Naime, na štetu okrivljenog odluka se može doneti samo u situaciji kada je žalba izjavljena na njegovu štetu i to u delu u kome se prvostepena presuda pobija takvom žalbom i iz žalbenih razloga iz kojih se pobija. Oštećeni u smislu člana 433. tačka 4. ZKP, može izjaviti žalbu protiv prvostepene presude samo zbog odluke o troškovima postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, osim u slučaju da je izgubio svojstvo ovlašćenog tužioca usled toga što je javni tužilac preuzeo od njega krivično gonjenje u smislu člana 62. ZKP (što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je krivični postupak protiv okrivljenog S.J. vođen po optužnom predlogu javnog tužilaštva), pa je drugostepeni sud preinačavajući odluku o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog, usvajanjem žalbe punomoćnika oštećene, koja je izjavljena zbog odluke o imovinsko pravnom zahtevu, povredio zakon na štetu okrivljenog – povredio je zabranu reformatio in peius, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Iz navedenih razloga, zbog učinjene povrede zakona na štetu okrivljenog S.J. iz člana 453. ZKP, i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević,s.r.