Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, Viši sud u Novom Sadu je presudom Kž1 150/22 od 12.07.2022. godine, istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Ivana Nadrljanski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da iste preinači i donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe. Predložila je da se s obzirom na sadržaj zahteva, izvršenje kazne zatvora odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, ističući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, obzirom da ga je oglasio krivim za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 2) Krivičnog zakonika, iako činjenični opis krivičnog dela dat u izreci presude ne sadrži sve elemente bića predmetnog krivičnog dela, tačnije ne sadrži upornost okrivljenog pri izvršenju inkriminisanih radnji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 138a stav 1. tačka 1) i 2) Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji i onaj ko protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od 12.03.2020. godine do 20.10.2020. godine, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno i hteo njegovo izvršenje protivno volji oštećene BB nastojao da sa njom uspostavi kontakt neposredno i putem sredstava komunikacije u cilju fizičkog zbližavanja, iako mu je ona još u decembru 2019. godine nakon prekida emotivne veze rekla da ne želi više nikakav kontakt sa njim, na taj način što je sa svojih brojeva mobilnih telefona pozivao oštećenu i slao joj SMS poruke na njen mobilni telefon, prolazio pored zgrade u kojoj oštećena živi i to tako što je pozvao oštećenu putem mobilnog telefona dana 12.03.2020. godine, zatim dana 30.03.2020. godine i 04.04.2020. godine poslao SMS poruku, dana 17.04.2020. godine prošao neposredno pored ulaza u njenu zgradu, dana 19.04.2020. godine, 26.04.2020. godine i 09.05.2020. godine uputio SMS poruke, a zatim 20.10.2020. godine poslao pismo na njenu adresu u Švajcarskoj.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da se u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, suprotno navodima branioca, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 2) Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji ukljujuče i svest o zabranjenosti dela.

Osim toga, iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 5. pasus 1., dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da sve radnje koje je okrivljeni preduzeo u periodu dužem od sedam meseci protiv volje oštećene, a koje su utvrđene izrekom presude, predstavljaju upornost okrivljenog da uspostavi komunikaciju sa oštećenom i da se u tim radnjama stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 2) Krivičnog zakonika i pored toga što u činjeničnom opisu izreke presude nije eksplicitno naveden izraz „uporno“, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, na kojima se presuda ne može zasnivati i kao nezakonit dokaz označava odštampane snimke ekrana mobilnog telefona (skrinšotove) SMS poruka i poziva koje je oštećena dostavila na USB-u, za koje se ne zna ko ih je sačinio, način na koji su pribavljeni i kada su nastali. U vezi sa ovim branilac ističe da su ovi dokazi pribavljeni suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, jer je mobilni telefon u smislu ove odredbe uređaj za automatsku obradu podataka koji se može pretresati samo na osnovu naredbe suda, koja u konkretnom slučaju nije doneta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, nisu osnovani.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu, izvršio uvid u pisane dokaze, pa i u odštampanu verziju podataka sa USB-a, čiji sastavni deo su sporni „skrinšotovi“ SMS poruka poslatih sa mobilnog telefona okrivljenog na mobilni telefon oštećene i poziva koje je okrivljeni uputio oštećenoj, a koje je oštećena prezentovala i dostavila ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad, prilikom sačinjavanja krivične prijave protiv okrivljenog, što po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja uvid u isprave, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom, za koju dokaznu radnju nije potrebno ispunjenje uslova propisanih odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje. Pri tome, Vrhovni kasacioni sud, nalazi da je s obzirom na navedeno, neophodno ukazati da odredba člana 152. stav 3. ZKP u konkretnom slučaju nije, niti je mogla biti povređena, jer se ta odredba odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka okrivljenog. U konkretnom slučaju nije vršen pretres mobilnog telefona okrivljenog, već se radi o podacima dobijenim sa mobilnog telefona oštećene, koje je ona u cilju zaštite svojih interesa sama prikazala ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad, kojima je potkrepila svoje usmene tvrdnje vezano za radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog u predmetnom događaju i koji predstavljaju predmete koji su podobni da služe kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose. Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odštampani „skrinšotovi“ SMS poruka i poziva upućenih oštećenoj od strane okrivljenog, u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, kojom je bliže određen pojam isprave, mogu se smatrati ispravom i kao takvi se mogu koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odštampani tekst predmetnih poruka i poziva, koje je dostavila oštećena, a što je shodno odredbi člana 139. stav 1. ZKP jedan od načina na koji se pribavlja isprava, predstavlja sastavni deo iskaza oštećene, koja je svojim iskazom datim na glavnom pretresu potvrdila autentičnost istih, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o nezakonitosti ovih dokaza, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano, kao nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, branilac označava i video snimak priložen na USB-u oštećene, navodeći da predmetni snimak nije izuzet sa nadzornih kamera u skladu sa odredbama ZKP, pri čemu kamere na zgradi, sa kojih taj snimak potiče, nisu postavljene u skladu sa predviđenom procedurom.

Po nalaženju, Vrhovnog kasacionog suda, video zapis – snimak nadzorne kamere od 17.04.2020. godine, koji je sud cenio kao dokaz, takođe predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz činjenice koja ima značaj za pravne odnose i isti se može smatrati ispravom i kao takav se može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku. Ovo posebno, imajući u vidu da je sigurnosne kamere, otac oštećene uz saglasnost stanara, postavio iz bezbednosnih razloga na zgradi u kojoj živi oštećena, te da snimci kamere mogu da služe za utvrđivanje činjenica koje su u interesu bezbednosti oštećene, stanara zgrade, ali i šire – u javnom interesu, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, naročito imajući u vidu da autentičnost ovog snimka nije osporavana, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se i na ovaj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navodi branioca kojima ukazuje da su predmetne isprave na stranom jeziku bez overenog prevoda i da se iz istih ne vide datumi kada su poruke poslate i kada je video snimak nastao odnosno da li isti potiču iz inkriminisanog perioda, nisu razmatrani, jer predstavljaju polemisanje sa utvrđenim činjeničnim stanjem, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

U pogledu iste povrede zakona, branilac okrivljenog navodi da je Izveštaj o događaju – nasilje u porodici PU Novi Sad od 21.03.2021. godine, nezakonit dokaz, jer predstavlja sastavni deo krivične prijave pa se na njemu pravnosnažna presuda nije mogla zasnivati.

Ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je predmetni izveštaj sastavni deo krivične prijave i da iz tog razloga predstavlja nezakonit dokaz. U tom smislu, a imajući u vidu da je u izveštaju, od strane ovlašćenog lica i u zakonom propisanoj formi, samo konstatovano prijavljivanje okrivljenog od strane oštećene zbog uznemiravanja i to da je oštećena dostavila PU Novi Sad kopije svih poziva i poruka koje joj je okrivljeni uputio i da je navedeni izveštaj isključivo cenjen u kontekstu ostalih dokaza izvedenih tokom glavnog pretresa, ovaj sud nalazi da su neosnovani navodi branioca kojima se na ovaj način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da dokazi na koje neosnovano ukazuje branilac u podnetom zahtevu, predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na njima se može zasnivati pravnosnažna presuda.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje ove povrede, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić