Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 455/22 od 29.07.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Kragujevcu i žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dumić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenog BB, advokat Živorad Lekić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Dumića i branioca okrivljenog BB, advokata Živorada Lekića, su neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima ističu da dela za koja su okrivljeni oglašeni krivima nisu krivična dela, jer u njihovim radnjama nema obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, zbog čega je trebalo da budu oslobođeni od optužbe. Po stavu branioca okrivljenog, BB, ovaj okrivljeni nije imao svojstvo poslodavaca, već svojstvo organizatora radova i samim tim nije mogao postupati suprotno blanketnim odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu označenim u izreci presude, a koje predviđaju obaveze i odgovornost isključivo poslodovca. Sličan stav iznosi i branilac okrivljenog AA navodeći da je ovaj okrivljeni oglašen krivim kao odgovorno lice u svojstvu direktora škole, a ne u svojstvu poslodavca, pa kako u smislu člana 4. stav 1. i 3. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, isti nije poslodavac – jer OŠ „ĐĐ“ i okrivljeni AA nisu zaposlili niti radno angažovali oštećenog, samim tim nije ni mogao postupati suprotno blanketnim odredbama na koje se poziva sud, koje predviđaju obaveze poslodavca, ali i organizatora radova, što je prema izreci presude, a kako to ističe branilac ovog okrivljenog, bio samo okrivljeni BB.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 4. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je zaposleni domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja, a u tački 2) istog stava ove odredbe, pored ostalog je određeno da je poslodavac domaće ili strano pravno lice odnosno fizičko lice koje zapošljava odnosno radno angažuje jedno ili više lica i da se kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom.

Odredbom člana 5. stav 1. tačka 6) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom, a prema tački 7) – lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac. Stavom 2. istog člana propisano je da bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tačka 1), 2), 4) i 7) ovog člana obezbeđuje poslodavac, licima iz tačka 3) ovog člana obrazovna organizacija, a licima iz tačke 6) ovog člana – organizator radova i takmičenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u vreme izvršenja krivičnog dela direktor OŠ „ĐĐ“, u kojoj su izvođeni radovi na sanaciji plafona, bio okrivljeni AA, a da je predsednik PEK „EE“ bio BB i da su zajednički koristili radni prostor u hodniku škole. Pokojni oštećeni ŽŽ je bio volonter i kritičnom prilikom nije bio adekvatno opremljen odgovarajućom opremom prilikom izvođenja radova na sanaciji plafona, pri čemu su oba okrivljena bila upoznata sa vrstom, lokacijom i vremenom izvođenja radova.

Imajući u vidu navedeno, u činjeničnom opisu krivičnih dela okrivljenih AA i BB navedenom u izreci prvostepene presude označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnih dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koja su okrivljeni, svako ponaosob, oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, uključujući i svojstvo koje mora da ima izvršilac predmetnog krivičnog dela, i to da kao odgovorna lica, pri izvođenju građevinsko molerskih radova nisu postupili po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazvali opasnost za život ljudi, pri čemu je nastupila smrt jednog lica. U izreci je jasno navedeno da je okrivljeni AA, kao direktor OŠ „ĐĐ“, lice koje je naručilo radove, a okrivljeni BB kao predsednik PEK „EE“ i korisnik dela prostora objekta škole - organizator izvođenja ovih radova, te da su bili upoznati sa vrstom, lokacijom i vremenom izvođenja građevinsko molerskih radova na sanaciji plafona u hodniku škole i da su omogućili oštećenom sada pokojnom ŽŽ, izvođenje radova na sanaciji plafona u objektu škole, postupajući suprotno blanketnim propisima navedenim u izreci pravnosnažne presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima branioca okrivljenog AA, iz opisa svojstva ovog okrivljenog u izreci presude - direktor OŠ „ĐĐ“, koji ima obavezu da se stara o tekućem održavanju objekta i lice koje je naručilo radove – proizilazi i njegovo svojstvo poslodavca, u smislu člana 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je pored ostalog, kao poslodavac označeno određeno fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, a samim tim i obaveza da primeni propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, shodno odredbi člana 5. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Imajući u vidu napred citirane zakonske propise koji se odnose na lica koja imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu i obavezu lica koje je dužno da im to pravo obezbedi – konkretno odredbu člana 5. stav 2. u vezi stava 1. tačka 6) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i da je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni BB bio organizator radova, koje je u opštem interesu volonterski izvodio oštećeni ŽŽ, to je, i ovaj okrivljeni odgovorno lice za preduzimanje mera zaštite na radu, a ne samo poslodavac kako to pogrešno smatra njegov branilac, advokat Živorad Lekić.

Kako se u radnjama okrivljenih AA i BB, opisanim u izreci pravnosnažne presude stiču sva bitna zakonska obeležja po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koja su oni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim, to su neosnovani navodi branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog AA ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda zakona konkretno sastoji. Međutim, obzirom da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona, to se ovaj sud u razmatranje ove povrede, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić