Istom presudom od okrivljene je na osnovu člana 367. stav 7. ZKP-a oduzeta imovinska korist, kao u izreci presude, te je na osnovu člana 348. stav 6. KZ od okrivljene trajno oduzeta municija, kao u izreci presude.

Istom presudom, između ostalih, okrivljena B.R.-D. oslobođena je optužbe na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP-a, za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ i za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 166/14 od 23.07.2014. godine, u stavu 1, odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih LJ.Z., B.I. i J.I. i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K 55/11 od 09.12.2013. godine, dok je u stavu 2, povodom žalbi, okrivljene B.R.-D. lično i njenih branilaca, a po službenoj dužnosti u odnosu na ovu okrivljenu, preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K 55/11 od 09.12.2013. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivičnopravne radnje činjenično opisane u tački 1 i 2 izreke osuđujućeg dela navedene presude, za koje je oglašena krivom pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ, za koje joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i devet meseci, a iz prvostepene presude je uzeo kao pravilno utvrđene kazne zatvora za izvršena krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ - kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ - kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, pa je okrivljenu B.R.-D. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2010. do 20.08.2010. godine, dok su žalbe, okrivljene B.R.-D. lično i njenih branilaca, odbijene kao neosnovane, i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom delu koji se odnosi na okrivljenu B.R.-D.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP-a, branioci okrivljene B.R.-D., advokati S.B. i V.B., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a; člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a; člana 439. tačka 1. ZKP-a i člana 439. tačka 3. ZKP-a, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane pravnosnažne presude, u delu u kome se pobijaju, ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem, te da odloži izvršenje kazne do donošenja odluke po ovom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene B.R.- D. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branilaca okrivljene, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene B.R.-D. pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, uz navode da je prvostepenom presudom optužba prekoračena. Na glavnom pretresu održanom 09.12.2013. godine javni tužilac je, u tački 4 optužnice, izmenio činjenični opis tako što je izostavio reči: „iako naredbu suda za veštačenje nije imala“, dok je prvostepeni sud, u tački 1 izreke, dodao reči: „u dinarskoj vrednosti“, čime je po stavu branilaca optužba prekoračena u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a. Odbrana nalazi da su izmene opisa činjeničnog stanja, od strane suda, dozvoljene samo kada je reč o nekonstitutivnim elementima krivičnih dela, a kod krivičnog dela primanje mita, poklon ili druga korist su konstitutivni element krivičnog dela, te po stavu odbrane odstupanje od optužnice u pogledu opisa poklona ili druge koristi predstavlja povredu objektivnog identiteta.

Vrhovni kasacioni sud ove navode, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ocenjuje kao neosnovane jer je okrivljena B.R.-D. prvostepenom presudom oglašena krivom upravo za radnje i postupke, koji su joj stavljeni na teret optužnicom javnog tužioca, te nasuprot stavu branilaca preciziranje opisa poklona, u tački 1 izreke presude, izvršeno od strane suda je u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i sa važećom novčanom valutom Republike Srbije, te optužba nije prekoračena, jer sud za navedeno postupanje ima zakonska ovlašćenja. Vrhovni kasacioni sud nalazi, polazeći od napred iznetog, da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, te da su suprotni navodi u zahtevu neosnovani.

Zahtevom branilaca okrivljene se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a jer se, po viđenju odbrane, prvostepena i drugostepena presuda, u osuđujućem delu, zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. na dokaznom materijalu pribavljenom na osnovu nezakonite naredbe za nadzor i snimanje i na transkriptima snimljenih razgovora po naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za nadzor i snimanje od 18.12.2009. godine. Ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka se obrazlaže navodima:

- da predmetna naredba nije zasnovana na zakonu odnosno na odredbi člana 504e stav 1. ZKP-a na koju se sud pozvao, jer se iz same naredbe vidi da se osnovi sumnje zasnivaju na delima koja su već učinjena prethodne godine i tokom iste godine, dok se predmet optužbe, u ovom slučaju, odnosi na krivična dela učinjena kasnije, tek u 2010. godini: - da se iz predmetne naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, koja je doneta protiv osumnjičene B.R.-D. jer su postojali osnovi sumnje da zajedno sa drugim licima vrši krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ, „slučajni nalaz ne može izvesti ... jer pravna nevaljanost same naredbe ne može činiti upotrebljivim ni slučajni nalaz do koga se zahvaljujući takvoj naredbi došlo“; - da su snimci pribavljeni na osnovu ove, nezakonite, naredbe pribavljeni na protivzakonit način i ne sadrže podatke o krivici okrivljene B.R.-D. koje im sud pripisuje. Video snimci su nejasni, jer su snimljeni kamerom slabe rezolucije, a loš kvalitet zvuka čini razgovore nerazumljivim i nerazgovetnim, dok su u transkripte snimljenih razgovora mnoge reči unete netačno i tendenciozno.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjuju kao neosnovane.

Odredbom člana 504z stav 5. ZKP-a propisano je „ako je primenom mera iz člana 504e stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivično delo koje nije bilo obuhvaćeno naredbom istražnog sudije iz člana 504e stav 3. ovog zakonika, takav materijal se može koristiti u krivičnom postupku samo ako se odnosi na krivično delo koje spada u krivična dela predviđena u članu 504a ovog zakonika“.

U skladu sa istom odredbom Vrhovni kasacioni sud nalazi da se prikupljeni materijal tj. dokazi prikupljeni po pobijanoj naredbi mogu koristiti u predmetnom krivičnom postupku protiv okrivljene B.R.-D., vezano za tačku 3 izreke prvostepene presude jer se odnose na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ - koje spada u krivična dela predviđena članom 504a stav 3. ZKP-a.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da se istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, u naredbi Kri.Pov. 1210/09 od 18.12.2009. godine, pored označenih odredbi ZKP-a, nije izričito pozvao i na odredbu člana 504e stav 2. ZKP-a, koja se odnosi na određivanje mera ukoliko postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a istog zakonika, ne predstavlja razlog zbog koga se ne može primeniti odredba člana 504z stav 5. ZKP-a, odnosno ista okolnost ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane naredbe.

Predmetna naredba istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri.Pov. 1210/09 od 18.12.2009. godine je zakonita, s`obzirom na to da je doneta u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, a dokazi pribavljeni na osnovu iste naredbe predstavljaju dokaze na kojima se pobijane pravnosnažne presude mogu zasnivati, te pravnosnažne presude nisu donete protivno odredbi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branilaca okrivljene B.R.-D. Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je u vezi ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka dao žalbeni sud na strani 6 i 7, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a na iste razloge upućuje.

Ovaj sud nalazi da se iznetim navodima u zahtevu da su pribavljeni snimci loše rezolucije i lošeg kvaliteta zvuka ... ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - odredbu člana 440. ZKP-a, koja odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, te u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nije razmatran.

Na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP-a, zahtevom se ukazuje navodima da, u pogledu krivičnog dela u tački 3 izreke presude, u radnjama okrivljene B.R.-D. nema protivpravnosti, jer upućivanje pacijenata drugom lekaru, koji mu može pružiti medicinsku uslugu koju ne može da obezbedi ustanova u kojoj okrivljena radi, je dužnost lekara, a ne zloupotreba službenog položaja.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, u tački 3 izreke presude, za koje je okrivljena B.R.-D. oglašena krivom „... kao službeno lice ... iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavila sebi imovinsku korist, tako što je iz Vojnomedicinskog Centra N.S. uputila osam pacijenata radi obavljanja određenih snimanja ... u privatnu lekarsku ordinaciju ... vlasništvo R.V. od koga je za učinjenu uslugu slanja pacijenata, primila iznos od 4.000,00 dinara pribavivši time za sebe imovinsku korist ...“ proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, te su predmetne radnje okrivljene B.R.-D., u tački 3 izreke, od strane prvostepenog i drugostepenog suda pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. Kako je ista povreda zakona već isticana u postupku po redovnom pravnom leku, a Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge žalbenog suda, date na strani 15, to na iste i upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Na istu povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP-a ukazuje se i navodima da, vezano za tačku 4 izreke presude, nema bilo kakvih dokaza da se nađena municija nalazila u pritežanju okrivljene B.R.-D., odnosno u njenoj državini.

Međutim, iako se kao povreda zakona označava povreda odredbe člana 439. tačka 1) ZKP-a istim navodima se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - odredbu člana 440. ZKP-a, koja povreda odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Branioci okrivljene B.R.-D. zahtevom ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a uz obrazloženje da prvostepeni sud prilikom odmeravanja sankcije okrivljenoj nije imao u vidu sve olakšavajuće okolnosti koje su na njenoj strani postojale, čime je prvostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ovim navodima u zahtevu formalno ukazuje na razlog zbog koga je moguće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca - odredbu člana 439. tačka 3) ZKP-a, međutim datim obrazloženjem se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, vezano za okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, odnosno odredbu člana 440. ZKP-a, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, tako da i o ovom delu zahteva Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.